Četvrta industrijska revolucija – prilika za Srbiju

Brnabićeva je podsetila da je Srbija u proteklih pet godina sprovela teške, ali neophodne reforme kako bi ostvarila makroekonomsku stabilnost, unapredila poslovno okruženje i smanjila nezaposlenost, koja je prelazila 25 odsto, a sada je pala na oko 12 odsto.

"Razvili smo mala i srednja preduzeća, uveli održive podsticaje za preduzetnike - posebno mlade preduzetnike — za pokretanje novih kompanija i zapošljavanje većeg broja ljudi, naročito u digitalnom sektoru", navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, prosečna bruto zarada je povećana za 6,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, a tokom proteklih pet godina minimalna zarada povećana je za 35 odsto. 

Uprkos pomenutim naporima, pred nama je i dalje dug put do postizanja istinske jednakosti, pravednosti i sigurnosti na svim radnim mestima, poručila je premijerka.

Kako je navela, u saradnji s Međunarodnom organizacijom rada i socijalnim partnerima, proširena je kampanja ''Reci ne radu na crno'', koja odvraća kompanije od poslovanja u sivoj ekonomiji.

U tom kontekstu istakla je potrebu da se osigura da je što manje ljudi u opasnosti od siromaštva, da se suzi jaz između najbogatijih i najsiromašnijih, osigura da su ljudi adekvatno nagrađivani za svoj rad, kao i da njihovi poslodavci redovno uplaćuju sve zdravstvene, socijalne i penzijske doprinose.

Obrazovanje se menja iz korena — osnovce čekaju poslovi koji sada ne postoje 

Najurgentniji izazov s kojim se svi suočavamo predstavlja izazov koji nameću četvrta industrijska revolucija i digitalizacija, istakla je Brnabićeva.

Trenutna tehnološka revolucija, kako kaže, donosi do sada neviđene promene u načinu života i rada koje se odvijaju neviđenim tempom i nema sumnje da će ona kao nijedna ranije zameniti poslove koje obavljaju ljudi.

U tom kontekstu, obrazovanje kakvo danas poznajemo — fokusirano na pripremu za jednu profesiju ili jednu oblast — već je zastarelo, ističe Brnabić i dodaje da prema Svetskom ekonomskom forumu, deca koja su sada u osnovnoj školi radiće poslove koji trenutno ni ne postoje.

Sve više ljudi neće imati stalno zaposlenje, već će raditi kao frilenseri. Prema Svetskoj banci, Srbija je među tri vodeće zemlje u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, ukazala je Brnabićeva.

"Moramo da reformišemo obrazovni sistem tako da priprema mlade ljude za poslove budućnosti koje još ni ne razumemo. Ne znamo šta će ti poslovi biti, šta će podrazumevati i kako bi mogli da izgledaju. Zbog toga je nužno da ulažemo u obrazovanje koje uči decu kako da misle, a ne šta da misle", rekla je premijerka.

U svim osnovnim školama u Srbiji omogućen je bezbedan pristup internetu i trenutno, tj. ove godine ulaže se dodatnih 20 miliona evra u brzi internet za prvih 500 osnovnih škola i 10.000 digitalnih učionica, a sve sa ciljem potpune digitalizacije do 2021. godine.

Državna sredstva se koriste i za finansiranje prekvalifikacija, tako da ljudi imaju priliku da steknu nove veštine i znanja i budu bolje pripremljeni za ubrzani svet u kom žive, navela je Brnabićeva. 

"Naš program prekvalifikacija do sada je pomogao oko 1.500 ljudi, a još 500 ljudi trenutno prolazi obuku. To daje rezultate. Oko 35 odsto ljudi posle prekvalifikacija je moglo da promeni karijerni put i pronađe bolje poslove ili pronađe posao po prvi put", istakla je premijerka.

Poreske olakšice za start-apove

Srbija takođe menja poreske politike kako bi podržala ulaganja u istraživanje i razvoj, inovacije i obrazovanje.

"Od 1. januara ove godine, uveli smo značajne poreske olakšice za kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj, start-apove i intelektualnu svojinu proizvedenu u Srbiji", navodi premijerka. 

Pored ulaganja u obrazovanje, dobra vlada mora i da kreira pravo okruženje za uspeh privatnog sektora.

"Zato smo izdvojili preko 100 miliona evra za investicije u infrastrukturu kako bismo omogućili bolje okruženje za startapove, inovativne kompanije i istraživanje i razvoj", rekla je Brnabićeva.