Može li pekara da bude startap

Iako naizgled veoma različite delatnosti, poljoprivreda i IT sektor imaju zajednički imenitelj – u njima je najviše startapova mladih privrednika. Ideje imaju, do novca teško dolaze i naglašavaju startapovi nisu isto što i preduzetničke radnje i samozapošljavanje.

Kada je rodila treće dete Jana Mitrović je, kaže, rešila da zagospodari sopstvenim vremenom – dala je otkaz u marketinškoj agenciji i krenula u proizvodnju hrane. Ideju i savete o uzgoju klica i mikropovrća na policama našla je na internetu.  

"Kad god smo zvali telefonom ljudi nisu znali šta je u pitanju i onda smo naišli na nerazumevanje i na odbijanje. Odlučili smo da odemo direktno, da pokucamo kod kuvara na vrata, ostavimo im bilje da probaju. To je uglavnom rezultiralo pozitivnim odgovorom", rekla je Jana Mitrović.

Nikola je politikolog, ali je sreću i šansu da zaradi potražio u IT sektoru. Interesovanja korisnika društvenih mreža pretvorio je u aplikaciju koju prodaje, na primer, bankama.

Onima koji bi da krenu u posao savetuje da dobro istraže oblast, provere iskustva drugih i spreme se za probleme.

"Jako je teško doći do kapitala za dalji razvoj posla. Vi možete bez velikih ulaganja napraviti i započeti posao, a da biste taj posao proširili, često je potrebna investicija", kaže Nikola Ćurčić.

Šta je kočnica startapova? 

Da je kočnica startapova u Srbiji nedostatak podsticaja, smatraju i u Centaru za demokratiju. Kažu da je problem što nadleženi poistovećuju preduzetništvo koje podrazumeva inovacije i nova zapošljavanja – sa samozapošljavanjem.

"Sredstva obično dobijaju ljudi koji osnivaju preduzetničke radnje i rade sami u njima. To je, zapravo, jedan od oblika najranjivijih zaposlenih s obzirom na to da su oni najviše izloženi ekonomskom riziku i nesigurnosti", rekla je Sarita Bradaš iz Fondacije za demokratiju.

Tako se, objašnjava, umesto okretanja kvalitetnim radnim mestima i punoj zaposlenosti, loptica prebacuje na pojedinca. 

Rešavanje problema osnova je preduzetništva, a naši mladi rođeni i odrasli u vreme rata, sankcija, krize i tranzicije, izoštrili su kreativnost i dovitljivost.

"Naši mladi ljudi su veoma inteligentni, veoma kreativni i veoma upoznati sa svim onim što se nudi na tržištu. Od jedne primarne, na primer, jabuke, mi danas imamo jabuku sa različitim ukusima u džemu, u medu. Tako isto, u IT sektoru naši IT-evci izbacuju aplikacije koje zamenjuju menadžere koji kontrolišu poslovne procese", ističe Vladimir Radovanović iz Centra za omladinsko preduzetništvo.

U 2018. godini više od 16.000 mladih osnovalo je firmu u Srbiji. Samo nema podataka koliko je među njima pravih startapova, a koliko, na primer, frizerskih salona ili pekara. 

broj komentara 0 pošalji komentar