Keš draži od kartica, bezgotovinsko plaćanje na čekanju

Pod sloganom "Malo plastično plaća fantastično", platne kartice odavno su počele da se uvlače u novčanike građana Srbije i da vode bitku sa plaćanjem u kešu. 

"Ono što smo mi videli u našim istraživanjima je da negde 58 odsto građana ne koristi kartice. Kada bismo napravili foto robot osobe koja koristi karticu u Srbiji, to bi bila ženska osoba od 30 do 44 godine, koja ima neki veći stepen obrazovanja, prihode iznad 30.000 dinara i koja je iz neke urbanije sredine pre svega iz Beograda", navodi Ivan Radak iz NALED-a.

Ipak, ni plaćanje karticom ne zavisi samo od želje korisnika.

Građani navode da koriste karticu u slučaju da nemaju gotovinu kod sebe, dok je neki ne koriste, zbog kako kažu, straha od zloupotrebe.

Strah od zloupotrebe kartice nije opravdan, tvrde bankari.

"Svakako napominjemo da se kartica i PIN ne nose zajedno, da se PIN ne zapisuje na poleđini kartice kao i da se u slučaju sumnje da ste izgubili karticu ili vam je ista ukradena, obratite kontakt centru i izvršite blokadu", navodi Marija Ilić Rajfajzen banke.

Osim lične bezbednosti kada se keš ne nosi u džepu, u prilog bezgotovinskom plaćanju ide i ušteda vremena. Velika korist i za državu jer se plaćanjem karticama suzbija siva ekonomija. Međutim, iako zakonski propisi obavezuju neke delatnosti u privredi da moraju da poseduju POS terminale i da prihvataju kartice, to se ne poštuje u punoj meri.

"Vi uvek imate zakonskom regulativom da nešto rešite, da propišete neku uredbu ali za sada očigledno nema namere da se svi teraju na to i dalje postoji ta procena, ostavlja se na tržištu da proceni ko će investirati a ko neće investirati. Očigledno neko taxi udruženje bilo koje je procenilo da prema prometu koji im se dešava na terenu im je potrebno deset tih POS terminala i oni su kupili deset", objašnjava Zoran Grubišić iz Bankarske akademije.

Upravo bi dalje smanjivanje naknada za korišćenje kartica doprinelo većem bezgotovinskom plaćanju, smatraju u NALED-u. Imaju i rešenje kako da se doskoči gotovini.

"Mi imamo novčanice od 5.000, 2.000 i 1.000 dinara. Trebalo bi da smanjujemo njihovo učešće u plaćanju kako bismo stimulisali bezgotovinsko plaćanje. EU ide na to da ukine upotrebu novčanice od 500 evra , Južna Koreja ukida metalni novac, sve su to neke mere koje bismo mogli i mi da primenimo", objašnjava Radak.

Platne kartice na našim prostorima pojavile su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka i u upotrebi su bile sve do bankarskog sloma SFRJ i uvođenja sankcija. Ponovo su u upotrebi 2001. ali do danas one nisu uspele da zamene plaćanje u gotovom novcu.