Domaća privreda i evropska pravila, Srbija veći katolik od pape

Ono što je za Ameriku nafta, za Nemačku auto-industrija, za Srbiju je proizvodnja hrane. Čini četvrtinu domaće prerađivačke industrije i donosi petinu zarade od izvoza. Ipak, uvođenje carina ili kvota velikim ekonomijama od kojih Srbija uvozi hranu bila bi štetna i opasna, jer luksuz da krše pravila igre imaju samo moćni igrači, kažu analitičari.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta smatra da bi trebalo razmisliti o povećanju kvaliteta uvezenih roba.

"Kada govorimo o uvozu, ja bih svakako makar nošen tim talasom rasta protekcionizma u svetu u ovom trenutku razmislio na koji način da podignemo ili povećamo kvalitet uvezenih proizvoda. Dakle, ne moramo da uvozimo apsolutno sve što nekome padne na pamet", kaže Nikolić.

"Srpskim kvalitetom" protiv lošeg uvoza

Kompanije koje su na uvozu jeftinih sirovina upitnog kvaliteta izgradile imperije u Srbiji, ne mogu da utiču na vlast da im dozvoli nastavak takvog poslovanja, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Smatra da država ponekad mora da interveniše. Ipak, neće se baviti zabranama, koliko jačom promocijom domaćih proizvoda koji nose oznaku "srpski kvalitet".

"To je roba koja mora imati određeni kvalitet da bi mogla nositi epitet da je poreklom iz Srbije i kao takvu da je promovišemo u javnosti kako bismo povećali potrošnju robe koja potiče sa ovih prostora", kaže Nedimović.

Ministar ocenjuje da je Srbiji to dozvoljeno da radi. "Mi jesmo deo evropskih integracija, moramo da otvorimo svoje tržište, ali isto tako da na ovaj način čuvamo svoju osobenost", ističe Nedimović.

RTS-u iz Ministartva trgovine ni posle dve nedelje nije stigao odgovor na pitanje kako bi Srbija još mogla da zaštiti svoje tržište.

"Trgovinski lanci ugrožavaju domaće brendove"

Potrošačka udruženja smatraju da domaće brendove posebno ugrožavaju trgovinski lanci.

Nenad Bumbić, potrošački savetnik, navodi da trgovinski lanci preferiraju da im proizvođači proizvode neke njihove brendove i to često postavljaju kao uslov za saradnju.

"Pošto je veća zarada trgovinskim lancima na njihovim brendovima, oni i preferiraju takav oblik saradnje. Tako da veliki deo naših velikih proizvođača dobar deo svojih proizvoda plasiraju upravo preko trgovinskih marki", objašnjava Bumbić.

Čini se da se Srbija odrekla ekonomskog patriotizma onda kada je prekinula kampanju "Kupujmo domaće".

Poštujući evropska pravila kojih se ni u Uniji ne pridržavaju, ispali smo veći katolici od pape. Na primer, Hrvatska decenijama propagira "kupujmo hrvatsko", a sličan državni projekat na delu je i u Sloveniji.