Petrović za RTS: Ekonomski rast samo uz veća izdvajanja za investicije

Procena da će srpska ekonomija u naredne četiri godine porasti za 20 odsto, realna je ukoliko bi u međuvremenu izdvajanja za investicije iz BDP-a sa sadašnjih 18 dostigla 23 procenta, ocenjuje za RTS predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Da li je i Vaš utisak da je posle ove posete MMF-a, u završnim izjavama bilo najviše saglasja između predstavnika misije, Vlade i stavova Fiskalnog saveta, o  životnim pitanjima?

Definitivno, samom činjenicom da je usvojeno to da se uvede indeksacija penzija, druga stvar, mi smo još ranije a posebno kad je pripreman budžet za 2019. ukazivli da zabrana zapošljavanja u državnom sektoru postaje kontraproduktivna mi sugerišemo da se uporedo radi i analiza stvarnih potreba za kadrovima u pojedinim delovima - negde su viškovi negde manjkovi. Ima još jedna stvar koja nije možda toliko zapaženo prošla, gde postoji velika saglasnost sa Fiskalnim savetom - a to je ponovno uvođenje fiskalnih pravila.

Čuli smo i da bi reforma plata u javnom sektoru, mogla da startuje sredinom iduće godine, odlagnja je već bilo da je ovo sada realno?

Za mene je iznenađenje zašto se to odlaže za sredinu iduće godine, defakto odlaganje za sredinu iduće godine znači odlaganje za 2021. godinu, jer vi ne možete da uredite platne razrede a da ne promenite budžet. Meni to budi sumnju da li se od platnih razreda zapravo odustaje.

Ove godine iz budžeta je izdvojeno rekordnih 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, a u saradnji sa Svetskom bankom trebalo bi da dobijemo prvu jedinstvenu strategiju za kapitalna ulaganja. Koliko je to važno?

Ekonomsko ocenjivanje, takozvana kost benefit analiza - ocenjivanje svih potencijalnih infrastrukturnih investicija od železnica, puteva do zaštite životne sredine, ali i ovih najavljenih investicija u stadione - pa da se tačno vidi gde će ta ograničena sredstva dati najbolje rezultate.

Uz povećane investicije javni dug je na zadovololjavajućem nivou oko toga su svi saglasni?

Da, i to je vezano za fiskalna pravla koja sam pomenuo na početku, ako se i dalje nastvi politika veoma niskog deficita, defakto uravnoteženog budžeta što i jeste najavljena politika vlade, taj opadajući javni dug u osnovi će značiti i manje kamatne stope kako za državu, tako i za privatni sektor - a to onda i znači brži privredni rast.

Može li se reći da se to već dešava?

Delom se dešava, te kamatne stope se smanjuju ali indikator je da mi imamo još prostora i potrebe da idemo dalje.