Da li su nam potrebni novi tržni centri

Prvi moderan tržni centar u Srbiji izgrađen je u Beogradu pre 12 godina. Do 2015. podignuto je oko 300.000 kvadrata modernog prodajnog prostora, da bi se u naredne dve godine gotovo udvostručio. Trend izgradnje tržnih centara zahvatio je i velike gradove Srbije.  

Građani ističu da je prednost tržnih centara što na jednom mestu mogu pronaći različite brendove, kao i da je pogodan za hranu i druženje.

Na 1.000 stanovnika Srbija ima 88 kvadratnih metara savremenog prodajnog prostora. Bosanci, Bugari i Rumuni oko 100, Mađari gotovo 130. Broj kvadrata u Hrvatskoj je tri i po puta veći, a u Sloveniji četvorostruko veći nego u Srbiji.

"Savremeni potrošač je sve više zauzet i traži se raznovrstan sadržaj na jednom mestu. On traži dodatnu udobnost u kupovini", rekla je Bojana Amanović iz Ministarstva privrede dodajući da je pored kupovine koja je osnovni motiv u tržnim centrima važan i prostor gde će se provesti slobodno vreme.

Zbog velike tražnje očekuje se još investicija u ovu oblast.

"Novi tržni centri su značajni ne samo s aspekta trgovine nego i sa aspekta razvoja turizma i drugih delatnosti. Ono što je za nas važno je svakako da tržni centri jačaju konkurenciju u segmentu trgovine i stvaraju jedan drugačiji ambijent", istakao je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Rast prodajne površine u tržnim centrima nije novina koja je zahvatila samo Srbiju.

"Naša procena kao investitora ovde u Srbiji je da nema rizika praktično za ovaj tip investicije. U zavisnosti od toga kako radi, nadamo se da će dobro raditi, povrat investicije je od devet do 11 godina. Mi smo spremni da i dalje razvijamo komercijalne nekretnine i u Beogradu i u Srbiji", naglasio je Peđa Petronijević, direktor "GTC Srbija".

Na jugu Evrope potrošači više vole male radnje, dok su severnjaci okrenuti velikim prodajnim površinama.