Poljoprivrednici podvlače crtu, šta im je kiša donela

"Ovde je nekad prolazio i traktor i kombajn i balir i sve. Od 2014. nisam imao kuda da prođem i evo, to je sad tako, zaraslo je i ništa", kaže Milan Božović iz valjevske Loznice.

Božidar Divnić iz sela Beomužević kaže da je njiva uz reku i da je velika bojazan da se reka ne izlije.

Ni koji ratare daleko od reka nisu bez problema. Da bi izbegli bolesti i opasne mikotoksine, moraće dodatno da tretiraju ječam i pšenicu.

"Treba istaći da je ova godina pogodna za razvoj fuzarijuma s obzirom da je bilo dosta kiša u periodu od marta do sredine maja. Palo je ukupno 130 litara kiše što je zaista velika količina", ističe Radmila Heraković iz Instituta Tamiš Pančevo.

Gljivične i bakterijske bolesti poskupeće proizvodnju i povrtarima. Zaštitar bilja Tešo Marković kaže da do bolesti biljaka dolaui zbog temperaturnog šoka, od sedam stepeni na 25 stepeni u roku od 24 ili 36 sati.

"Ne postoji preparat koji će apsolutno da oporavi biljku i da ne ostavi nikakav trag na prinosima, što je i najvažnije, ali da svede štetu na minimum svakako to zavisi od izbora preparata", objašnjava zaštitar bilja.

Dosadašnji tok maja, iako neznatno, umanjiće rod i sniziti kvalitet trešnje i kajsije.

Direktor instituta za voće u Čačku Milan Lukić kaže da je najveću štetu pretrpela jagodasta vrsta voća.

"Prvenstveno jagoda i to na otvorenom i to zbog truleža plodova. Naravno, takođe, i kod maline imamo usporen rast i pojavu bolesti", navodi Lukić.

U Ministartvu poljoprivrede kažu da iznenađenja nije bilo. Da su poslednjih pet godina na 500 lokacija ili izgrađeni novi ili rekonstruisani postojeći vodoprivredni objekti. Čaša koju je napunila kišnica za ministra je polu-puna.

"Ova kiša će samo da koristi poljoprivredi i ako ima nešto dobro iz nje to je da ćemo imati još jedan priliv vode u one slojeve poljoprivrednog zemljišta koje još nisu dobili i ono što je jako važno na prostoru vojvodine ove padavine će pomoći rodu i neće tu biti nikakvih velikih problema", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednom periodu očekuju se da lokalne samouprave procene da li je na njihovoj teritoriji bilo elementarne nepogode. U Ministartvu kažu da je pomoć ugroženim područjima stigla onda kada je država odlučila da podsticaje za osiguranje od nepogoda sa 40 podigne na 70 odsto. Apeluju na poljoprivrednike da ih više koriste.