Šljive i višnje manje rodile, hoće li otkupne cene biti više

Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.

"Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila", kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.

Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.

"Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju", dodaje Nikolić.

Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

"Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda", objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.

Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.

"Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema", navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.

"Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura", naglašava Paunović.

U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.