Košnice pune meda i slatke zarade

Ono što se do pre petnaestak godina smatralo isključivo hobijem, postalo je jedna od perspektivnijih grana stočarstva. Srpski pčelari godišnje proizvedu između šest i dvanaest hiljada tona meda. Četvrtinu izvezu. Na raspolaganju su im državne subvencije od 720 dinara po košnici i sredstva za kupovinu opreme rojeva i matica.

"Mi ćemo dalje nastaviti sa ovom podrškom, jer ako pođete od toga da Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, onda to govori dovoljno samo za sebe – možda najviše ne proizvodimo, ali po glavi stanovnika imamo šest pčelinjih društava", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Da bismo proizvodili više, najavljuje, država će do kraja godine podići novi centar za pakovanje i preradu meda u Rači. Sličan pogon u Knjaževcu za kratko vreme višestruko je povećao proizvodnju. 

"Danas sa ponosom možemo da kažemo da smo veći izvoznici meda nego što je to naša stočarska proizvodnja vezana za izvoz bebi-bif mesa", kaže Srbislav Vidojević iz "Timomeda".

Da bismo odmakli i više, saveti stižu iz komšiluka.

"Pčele su jedan od važnih oprašivača koje obezbeđuju hranu i bezbednost hrane, održavaju poljoprivredu, biološku raznovrsnost i na taj način doprinose ublažavanju klimatskih promena", kaže Aleksandra Pivac, ministarka poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije.

Onako kako pčele čuvaju planetu, njih bi trebalo da čuvaju poljoprivrednici. To, međutim, nije uvek slučaj.

Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija smatra da je mnogo više neznanja nego nesavesnosti.

"Jednostavno moramo mnogo više raditi na tome da se poljoprivrednici što bolje edukuju kako da koriste pesticide u kojim dozama, kada da jednostavno poštuju zakon koji kaže da je tretiranje u vreme cvetanja medonosnog bilja zabranjeno apsolutno i da se mogu koristiti samo pesticidi koji nisu otrovni za pčele", kaže Živadinović.

Zahvaljujući oprašivanju nikle su četiri od pet biljaka. Med, mleč i propolis tek je jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.