Stižu ponude banaka o konverziji duga u švajcarcima

Građani bi u pismu trebalo da pročitaju i otpis dela glavnice od 38 odsto i novu kamatnu stopu, koja važi na dan 31. marta. 

Kada prime preporučeno pismo počinje da teče novi rok od 30 dana, i to će biti dani odluke da li građani prihvataju tu ponudu ili ne.

Advokat Jelena Pavlović kaže da će korisnik kredita sa ponudom dobiti i realan otpis duga i, otprilike, ratu koju je imao u vidu kada je zaključivao kredit.

"Zakon je koncipiran tako da on ni u čemu ne ograničava korisnika kredita, u bilo kom pravu, nita ga umanjuje, niti ga onemogućava, tako da ne vidim razloga da korisnici kredita ne prihvate masovno ovaj zakon", navodi Pavlovićeva.

Postoji mogućnost da će banke iskoristiti ovu situaciju da reše još neke sporne odluke.

"Korisnici bi trebalo da znaju da bi ponude koje bi od banaka trebalo da dobiju trebalo da budu bazirane samo na pitanju konverzije duga i ništa van toga. To je u jednom nacrtu i stajalo, u konačnoj verziji nije baš jasno definisano. Sve što ne spada u promenu indeksa, ne bi trebalo da bude deo ponude", istakla je Pavlovićeva.

U pismu bi trebalo da stoji da se dostavlja ponuda i predlog ugovora.

"To nije obavezujući ugovor i forma koje će banke poslati kao krajnji ugovor, već banke šalju predlog. O konačnom tekstu ugovora banke i klijenti će se saglasiti. Ukoliko neko bude imao određenih nedoumica koje su pravne prirode, jeste korisno da potraži savet advokata", rekla je Pavlovićeva.

Rok – bitna stavka 

Prema njenim rečima, dogovor sa bankom je bio moguć i pre ovog zakona, samo što banke nisu bile zainteresovane.

"U ovom slučaju je rok bitna stavka, zato što zakon predviđa niz olakšica – korisnika kredita neće koštati ništa, i dodatno, sve ono što bude otpisano po ovom zakonu neće opterećivati korisnika kredita porezom na dobit građana", objašnjava Pavlovićeva.

Oni koji nisu u Srbiji trebalo bi što pre da upute mejl bankama sa obaveštenjem da se ne nalaze u zemlji, da bi im banke dostavile ponudu.

"To je bila još jedna od situacija o kojoj smo razmišljali prilikom donošenja Zakona, imajući u vidu da je veliki broj korisnika ovih kredita prosto bio prinuđen da napusti ovu zemlju i da potraži posao koji im može plaćati taj kredit u nekoj drugoj zemlji", dodaje Pavlovićeva.

Stupanjem na snagu leks specijalisa stopira se namirivanje izvršitelja od plate zaduženog do odluke u konverziji.

U Srbiji je 16.000 zaduženih u švajcarskim francima.