Malina dobila cenu, biće regulisani i problemi otkupa

Branislav Nedimović je, gostujući u "Jutarnjem programu", rekao je da je Nacionalni savet za malinu dosta radio prethodne godine, kao i da njega čine proizvođači, otkupljivači, predstavnici države i naučnih institucija.

"Konačno smo došli do jednog zdravog, ispravnog načina razmišljanja. Koliko malina uopšte košta? Da nemamo stalno razmimoilaženja na sastancima košta ovoliko ili onoliko. Ova cena od 139 dinara to je za prinose do osam tona po hektaru", rekao je Nedimović.

"Da bi sve funkcionisalo kako treba neophodno je da bude preko 12 tona po hektaru, da bi moglo u svakom trenutku da se kaže da spram prinosa može dobro da se zaradi", dodao je ministar.

Objasnio je da se priprema rejonizacija Srbije kako bi mogle da se daju subvenicije tamo gde to ima smisla.

"Tamo gde klimatski, geografski, tradicionalni uslovi kažu da tu treba da se radi, da tu usmerimo i subvencije da bude najveći i kvalitet i proizvodnja", rekao je Nedimović.

Istakao je da su podaci o troškovima transprentni i dostupni na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

"Tačno se zna šta ulazi u strukturu troška, šta je to što jednog proizvođača košta da bi proizveo kilogram maline", rekao je Nedimović i dodao da u ovom trenutku 72 odsto troškova odlazi na radnu snagu.

Sa modernizacijom, uvođenjem novih tehnologija, novih sorti i novih načina obrade možemo da snižavamo te troškove kako bi ljudi koji se bave proizvodnjom maline mogli što više da zarade, istakao je ministar.

Većina malinu proizvodi na maloj površini

Naveo je da 59.000 gazdinstava u Srbiji poseduje do hektar maline.

"To govori da jako puno ljudi proizvodi na maloj površini. Ono što je dobro u celoj toj priči je da jedna porodica može to da obere, njena zarada može biti mnogo veća od nekih 10, 20 donara po kilogramu", rekao je ministar.

Ukazao je da je sazrela svest svih da mora da se udružuju i da je neophodno učešće svih u procesu.

Naveo da je Srbija prošle godine izvezla 108.000 tona maline, 2017. je izvezla 90.000 tona, a 2016. godine 82.000 tona.

"To znači da mi još uvek imamo dosta toga da izvezemo i negde oko 200 miliona dolara je zarada koju Srbija ostvari" rekao je ministar i dodao da zbog toga mora da se štiti malina, jer je jedan o četiri najznačajnih poljoprivrednih proizvoda što se tiče izvoza.

"Država je pomogla prošle godine u repromaterijalu, pomogli smo u pogledu podizanja subvencija za premije osiguranja u slučaju grada i drugih vremenskih neprilika, a uvodimo i automatizovani sistem protivgradne odbrane", ističe Nedimović.

"Ako padnu trškovi radne snage cena može da varira"

Na pitanje da li dogovorena cena maline može da varira, Nedimović kaže da ako padnu troškovi radne snage može da se desi promena.

"Teško je očekivati da će pasti troškovi proizvodnje, jer nekad je dnevnica u branju bila 1.500 dinara, sad je ona skočila na 2.500, 3.000 dinara i još imate obavezu smeštaja, obavezu hrane tako da je jako teško na to uticati. Možemo uticati na prinos, da se pomogne preko sadnog materijala", rekao je Nedimović.

Naglasio je da je najveći otkupljivač koji radi na prostoru Užica i Požege već izašao sa cenom od 137 dinara. "Moje iskustvo kaže da to povuče čitavu priču", dodao je ministar.

"Ono što je činjenica da na svetskom tržištu fali 'rolenda', a to je malina prvoklasnog kvaliteta, to je ono čega smo imali najviše u Srbiji. Njega fali na svetskom tržištu i ja očekujem dobru, pristojnu cenu ove godine", istakao je Nedimović.

Kada je reč malini druge i treće klase otvaraju se novi prerađivački kapaciteti u Arilju, tj. otvara se fabrika sa kapacitetom 12.000 tona prerade maline.

Operativni tim regulisaće probleme otkupa 

Naveo je da je zajednički zaključak proizvođača maline i države da treba da se formira Operativni tim zarad regulisanja problema koji se javljaju na tržištu oko otkupa maline.

"Tu će ući predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Tržišne inspekcije, Poljoprivredne inspekcije i svih drugih organa koji budu neophodni. Šta su najveći problemi? Da otkupljivač kupi prvu i drugu klasu peti dan, a sedmi dan već ili ne otkupljuje ili ne plaća", objasnio je ministar.

Uporedio je to sa funkcionisanjem turističkih agencija koje moraju da imaju depozit da bi prodavale vaučere za putovanja i kaže da će svaki otkupljivač biti upisan u jedinstveni registar i moraće da ima neki depozit kojim garantuje da će to što kupi zaista platiti.

Kaže da malina sada ima svoju etiketu, tj. da je ariljska malina dobila svoju oznaku geografskog porekla i da je to veoma važno.

"To je jedan prostor pored Ivanjice, Priboja, Prijepolja, Požege tu imamo našu najkvalitetniju malinu, naš 'vilamet'", dodaje ministar.

Izveze se 97 odsto maline, a svega tri odsto mi pojedemo, naveo je Nedimović i dodao da nije isto da li se izvozi sveža ili zamrznuta malina. Objasnio je da su za svežu malinu tržište zemlje regiona, jer ona treba da se izveze u što kraćem roku.

Govoreći o saradi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Nedimović kaže da je to tržište jedno od platežno najsposobnijih.

"Mi smo zaključili sa njima sporazum, usaglasili sve sertifikate, da voće i povrće, da meso koje oni konzumiraju može da se isporuči na njihovo tržište", zaključio je ministar.