Šećerne repe sve manje, kakva će biti cena šećera

Lepo vreme bez padavina u toku proteklih desetak dana omogućilo je ratarima da završe setvu šećerne repe. Šećerane nude povoljnije uslove nego lane, ali je šećerne repe sve manje. Prema prvim procenama, slatkim korenom je zasejano 30 odsto površina manje nego prošle godine. Zato se s razlogom postavlja pitanje da li se može očekivati rast cene šećera.

Statistika u području pet opština srednjeg Banata pokazuje da je prošle godine bilo oko 4.300 hektara šećerne repe, a ovog proleća manje od 2.000 hektara.

Poljoprivrednik iz Lazareva Rade Cvetanović kaže da su obećanja iz šećerane da će ove godine situacija sa prijemom i laboratorijom šećerne repe biti bolja nego prošle godine.

"Obećanja su da će cena biti jača nego prošle godine, za nekih 0, 20 evra centi. Bilo bi dobro kada bismo dobili 36 evra centi", rekao je Cvetanović.

Direktorka sirovinskog sektora fabrike šećera "Helenik šugar" Irena Stojanović objašnjava šta može da očekuje one koji sa njima imaju potpisan ugovor.

"Svakom ko je sa nama potpisao ugovor sa berzom, pošto nam je tako koncipiran ugovor, mi garantujemo skalu, tako da imaju dodatni 1,5 evra stimulacije na sve ono što smo prethodno nudili. Cena je sada 34,5 evra, plus skala koja može doći do 40 i plus, znači 50 posto gratis semena za setvu", navodi Stojanović.

Predrag Marijanski iz Poljoprivredne Stručne službe Zrenjanina ukazuje na to da cenu šećera diktira svetsko tržište.

"Ne verujem da će doći do promene cene samo zbog pada površine pod šećernom repom", rekao je Marijanski.

Šećera će, kaže, biti – a računa se i na zalihe.

Na početku prolećne setve kukuruza i suncokreta, istakao je da je tokom zime bilo malo padavina, te da se pretpostavlja da ove godine neće biti vrhunskih prinosa.

"Proozvođači su ozbiljno krenuli sa setvom, ali nadaju se da će ih prekinuti kiša, jer dosta semena ide u suvu zemlju", rekao je Marijanski.

Setva je ove godine skuplja za desetak odsto, najviše zbog pripreme suvog zemljišta.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 08. apr 2019, 09:25) - Raja anonymous [neregistrovani]

??

Pitanje je čega ima više , a odgovor je prost , samo robe iz uvoza . Uvozi se sve I svašta . naš seljak jauče I baca što proizvede . Kako to da nikoga ne interesuje što je hrana Ijeftinija iz uvoza . kakve su deklaracije, da li je istekao rok trajanja hrani koju u Evropi ne daju ni stoci. Srbija je postala otpad auta koji nisu ni za grpblja i hrane bez porekla ii deklaracija. Ulaskom u EU ne bi imali mikakve kvote ni zašta osim za šverc jer ništa i neproizvodimo svoje.