Svi ćemo platiti rešenje za kredite u švajcarcima

Nebojša Dugalić nikada nije glumio u "Mletačkom trgovcu", ali je uloga dužnika obeležila njegov život. Poput Šekspirovog junaka, koji je kao garant za svoj zajam položio funtu mesa, za Dugalića je jedan odlazak u banku 2008. godine, simbolično rečeno, značio skidanje kože s leđa. On je jedan od oko 22.000 građana koji su se zadužili u švajcarskim francima.

Nebojša Dugalić se za Oko magazin priseća kako je doneo ovu odluku.

"Ne možemo svi da završimo sve fakultete i da znamo sve detalje. Pogotovo kada je u pitanju bankarstvo ili ekonomija. Onda je većina klijenata bila vođena istim principom: ako vam neko nudi jedan isti proizvod sa dve različite cene, naravno da ćete izabrati jeftiniji", kaže Dugalić.

Da to što se nudi kao jeftinije na kraju dužnike može da košta skuplje, upozoravao je tadašnji guverner Radovan Jelašić.

Na opreznost prilikom zaduživanja u švajcarskoj valuti, upozorenja su stizala iz evropske, mađarske, hrvatske, ali i srpske centralne banke.

"Smatramo da ne bi bilo dobro da država dodatno podržava zaduživanje u švajcarskom franku, sem ako nas nisu informisali da ulazimo u monetarnu uniju sa Švajcarskom. Možda se i to desilo u međuvremenu", ironičan je bio guverner Radovan Jelašić u proleće 2007. godine.

Ohrabrenja nasuprot upozorenjima

I dok su iz Narodne banke Srbije tada stizala upozorenja, članovi Vlade ohrabrivali su građane da se zaduže u švajcarcima.

Priče da je švajcarski franak rizičan nisu realne, kretanje ove valute je u najvećoj meri vezano za evro i ne oscilira mnogo, tvrdio je u martu 2007. koordinator u Ministarstvu finansija Milan Parivodić.

"Da su se ti ljudi ozbiljno bavili kretanjem kurseva nemačke marke, švajcarskog franka i evra u ovom dugačkom vremenskom periodu, videli bi da je varijacija minimalna. Tako da nema nikave opasnosti od uzimanja kredita koji su indeksirani na švajcarski franak", tvrdio je tada Parivodić.

U vreme kada je Parivodić ovo izjavio, kamate na zaduživanje u švajcarskim francima bile su dva odsto niže od onih na zajmove u evrima.

Ako se tada stan od 50.000 evra kupovao na kredit, uz subvenciju države na 30 godina, klijent je banci i državi na ime troškova kamate dugovao još 48.250 evra.

Oni koji su istu nekretninu tada kupili na kredit, vezan za švajcarac, bili su dužni još 34.600 evra. Što je skoro 14.000 evra manje.

"Ako toliko inače plaćate iznajmljivanje stana, naravno da ćete se opredeliti za tu vrstu kredita. Naravno, to je bio neki primarni kriterijum svih nas koji se tada u tom trenutku nismo razumevali u sve pravne i ekonomske detalje", kaže Dugalić.

Bivši guverner Dejan Šoškić smatra da banka nije smela da daje kredite ako postoji osnovana sumnja da je druga ugovorna strana sklopila ugovor u zabludi. A to je ono što se nama dešavalo, tvrdi bivši guverner.

Bankari, sa druge strane, tvrde da su upozoravali. Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže su u banci na tu činjenicu ukazivali prilikom zaduživanja, kao i da je zbog toga taj kredit imao manju kamatnu stopu. Jer je bio više rizičan, pojašnjava. 

"Postavlja se pitanje da li vi želite da i dalje razvijate svoj biznis ili ne. S obzirom na to da su konkurenti ušli, drugi nisu hteli da uopšte sede skrštenih ruku", kaže Petrović.

Ipak, neke banke uopšte nisu nudile kredite u švajcarcima. Moglo je i bez toga, kaže Petrović. Na pitanje zašto u banci ti krediti nisu potpuno bili zabranjeni odgovara jednom rečju – konkurencija.

Nažalost, konkurencija može biti izgovor za svašta, kaže bivši guverner Dejan Šoškić.

Lako do stana, još lakše do bonusa

"Ukoliko odobravate dužnicima kredite sa valutnom klauzulom, a znate da devizni kurs može da se promeni i da se vrati to kao bumerang u smislu nesposobnosti građana i privrede da vrate kredite na vreme, onda je očigledno da je u toj strukturi motiva preovladao moralni hazard, želja za brzom zaradom, za uzimanjem odgovarajuće tržišne pozicije, a možda i bonusi koje su primali bankari a koji su vezani za ukupan obim odobrenih kredita", kaže Šoškić, koji je kao guverner NBS 2011. godine zabranio kredite u švajcarcima.

Njegov prethodnik Radovan Jelašić usmeno je upozoravao.

Jelašić je odbio da na ovu temu govori za "Oko magazin". Kako je objasnio, sve što je imao da kaže rekao je pre deset godina. I to nebrojeno puta. Šoškić, međutim, smatra da je Jelašić, za vreme svog mandata, mogao mnogo više od usmenog upozorenja.

"Moglo se više zahtevati od samih bankara, da ne smeju favorizovati kredite sa valutnom klauzulom, posebno ne u švajcarskim francima ili nekim drugim valutama. Da moraju u potpunosti upoznati dužnike sa svim rizicima kojima se izlažu i u krajnjoj instanci. Mogao se doneti paket mera koje smo mi doneli 2011. godine", smatra Šoškić.

Lako je biti pametan posle bitke, dodaje bankar Zoran Petrović.

"Kada je Šoškić bio guverner posledice su već bile očigledne. Tako da kada se suočite sa očiglednim posledicama, onda vam je verovatno lakše da donesete takvu odluku", ističe Petrović.

U vreme kada je Jelašić usmeno upozoravao jedan švajcarski franak vredeo je 55 dinara. Neki ugledni ekonomisti tada su pisali da bi država, odlukom da ne subvencioniše švajcarac, valutno diskriminisala ovu valutu.

Kada je četiri godine kasnije Šoškić zabranio kredite u švajcarcima, njegova vrednost se već popela na 90 dinara.

Da li je bilo teže Jelašiću da to uradi, ako je na primeru od kredita od 50.000 evra zajam u švajcarcima bio 14.000 evra jeftiniji, pitali smo bivšeg guvernera Šoškića.

"Da li je nešto bilo lakše ili teže o tome se može diskutovati. Ali teoretski je potpuno jasno da je bilo kakvo uvođenje kredita sa valutnom klauzulom rizik i da je taj rizik bio poznat svim bankarima", tvrdi Šoškić.

Duplirana rata 

U praksi je to izgledalo ovako. Na primeru kredita od 50.000 evra, 2007. godine, kada je švajcarac vredeo 55 dinara, mesečna rata građanima zaduženim u ovoj valuti iznosila je 25.750 dinara.

Na isti iznos zaduženi u evrima plaćali su ratu 35.280. Tada je evro vredeo 80, a danas vredi 118.

Danas, kada švajcarac vredi 105 dinara, rata je dužniku u ovoj valuti udvostručena i iznosi 54.075 dinara. Dok onaj zadužen u evrima plaća manje – 52.038 dinara.

Nevolja je u tome što zaduženima u švajcarcima rata danas vredi kao cela plata. 

"Što će reći, vi ste nešto kupili po jednoj ceni, a prodavac može tokom otplate da varira cenu kako mu padne na pamet na osnovu nečega što se zove poslovna politika", kaže glumac Nebojša Dugalić.

Dodaje da je banka sebe obezbedila sa svih strana, a klijenti sebe ni sa jedne.

I bankare nadmudrila kursna lista

Da nisu tačne optužbe da su bankari namerno prodavali te proizvode da bi ekstra profitirali, tvrdi Zoran Petrović. Čak je, pošto su kamate bile izuzetno niske, kod nekih banaka "dara prevršila meru, da su troškovi rizika bili mnogo veći nego što je bio pozitivan rezultat".

Izgleda da su i mnogi bankari pali na testu promene deviznog kusra. Jer su pre više od deset godina i neki članovi upravnih odbora velikih beogradskih banaka uzimali kredite u švajcarcima.

"Ima mojih kolega koji su uzimali takve kredite", potvrđuje Petrović. Ali svakako su jednu stvar znali – da devizni kursevi osciliraju, dodaje.

"Za to ne treba neka velika pamet. Imali smo neku predistoriju tokom osamdesetih, devedesetih, pa čak i posle 2000. godine. Tako da smo živeli to i bili smo svesni tih rizika", smatra Petrović.

Nikakvi grafikoni nisu uteha onima koji su protekle nedelje štrajkovali glađu, ali brojke su neumoljive.

U poređenju sa dužnicima u evrima, kredit se zaduženima u švajcarcima više isplatio, pokazuje računica profesorke Danice Popović. Oni su bili na dobitku sve do 2011. godine.

I naravno da se tada niko nije bunio. Na gubitku su bili samo nekoliko dana tokom 2011. godine i od 2015. do kraja 2017. Sada je kredit u švajcarcima na granici isplativosti.

"Nisam sklon da osuđujem nikoga i pošao bih od toga da niko tu nije imao loše namere. Ali ne možete se praviti gluvi, nemi i slepi na činjenicu da toliko hiljada porodica ostaje bez krova nad glavom, a da vi nećete da se založite da se pokrenu neki pravni postupci", kaže glumac Nebojša Dugalić.

Zaduženi u švajcarcima štrajkovali su glađu prošle nedelje, a predsednik Aleksandar Vučić ponudio im je da uđu u pregovore sa državom i bankama.

"Otiđite, ljudi, kući, razgovarajte sa nama za sedam dana, a ako budete nezadovoljni, vratite se ovamo, radite šta god vam je volja", rekao je predsednik Vučić.

Da li su dužnici u evrima diskriminisani

Bankari kažu da ne mogu još da se izjasne o predlogu koji nisu videli. Ali da se neki ekonomski interes da država interveniše može naći u činjenici da su docnje kod ovih kredita veće nego kod onih u evrima.

I da država preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita već izdvaja značajna sredstva.

Rešavanje ovog problema, prema računici predsednika Vučića koštaće 120 miliona evra. Dakle, jedan deo platiće poreski obveznici, pa čak i oni koji nisu uzimali nikakve kredite.

"Dužnici u dinarima i evrima plaćali su dugi niz godina kamate koje su bile veće od kamata na kreditima u francima, pa bi normalno mogli da postave pitanje zašto mi ne dobijemo neku pomoć, da li ćemo pomagati samo jednu kategoriju dužnika ili ćemo sve dužnike pomagati, s čijim novcima ćemo te razlike pokrivati", dodaje Dejan Šoškić.

Hrvatske banke je rešavanje ovog problema koštalo milijardu evra. Ali su one zbog toga tužile hrvatsku državu pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Vašingtonu.

U Mađarskoj je ceh bio mnogo veći i iznosio devet milijardi evra. Za Viktora Orbana i bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića, problem nije bio samo ekonomski. Jer su u tim zemljama tamošnji građani masovno uzimali stambene kredite u švajcarcima.

Guverner Jorgovanka Tabaković prethodno je već nudila četiri rešanja zaduženima u švajcarcima.

Bankari, međutim, kažu da su imali relativan uspeh jer je bila jedna velika antikampanja nekih udruženja koja su govorila ljudima da to ne rade već da idu u sudove.

Ekonomisti kažu da su se zaduženi u švajcarcima kockali.

"Da li je onda NBS sertifikovana institucija za davanje sertifikata kockarnicama ili treba da ozakoni poslovanje banaka", pita se glumac Nebojša Dugalić.

A kako se oseća bankar kad u novinama pročita naslov "Mandu švajcarac oterao u grob" ili kad vidi dužnike kako ispred Vrhovnog kasacionog suda štrajkuju glađu?

"Ne osećam se dobro. Svaka je priča za sebe. Ne možete gledati ni sve skupa, ni sve na gomili. Svako ima neku svoju priču, ja samo kažem da treba razgovarati", odgovara Zoran Petrović.

U Srbiji se priča o švajcarcima završila tako što su svi izgubili. I država i banke i zaduženi u ovoj valuti. Račun će biti ispostavljen čak i onima koji nisu uzimali nikakve kredite.

Šta je Srbima danas švajcarac? Nekad je bio sinonim za tačan sat i bolji standard. Krediti u ovoj valuti valuti srušili su mit o tome kako je "život Švicarska – skoro pa savršen".