Potrošački sporovi i van suda, u planu prekršajni nalozi

Centru za zaštitu potrošača u Nišu, dnevno se javi 20-ak nezadovoljnih kupaca koji su hteli da reklamiraju robu ali nisu uspeli da reše problem. Radmila Jović zbog problema sa telefonom.

Radmila Jović kaže da je pet puta reklamirala telefon i da joj je rečeno da je sve u redu. 

"Bila je kupljena neka obuća, pa se pre isteka garancije to pocepalo. Onda su rekli - nosili ste po kiši", rekao je drugi anketirani potrošač.

"Meni se čini da se u poslednjih 10 godina značajno popravila situacija posebno sa dolaskom velikih stranih kompanija. One su uvele neke procedure koje su se kao domino efekat raspršile kod konkurenata", kaže treći potrošač.

Da je prihvatanje reklamacija najveći problem potvrđuju i inspektori.

"Interesantno je da se pojavljuje veći broj prijava na složenije prekršaje, poput nepoštene poslovne prakse", kaže Mirjana Damjanović iz Tržišne inspekcije.

U prevodu, ono što kažu ili napišu trgovci ne ispune. Gledajući šta piše u zakonima, mi imamo ista prava, kažu u Udruženju potrošača, kao i građani Evropske unije.

"Razlika je u tome što mi nemamo praktičan način da ih ostvarimo jer kod nas oko 90 odsto stvari, konflikata koji postoje između trgovaca i potrošača treba da se reši na sudu. A da li biste vi želeli da se zbog nekog spora od 5, 10, 20.000 dinara povlačite po sudovima tri godine", pita Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača".

Pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača Višnja Rakić kaže da se novine u izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača odnose na vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a to znači dovođenje u kontakt potrošača i trgovca i rešavanje mirnim putem potrošačkih problema.

"Sledeća stvar koju mi planiramo je uvođenje prekršajnih naloga. To podrazumeva fiksnu kaznu", kaže Rakić.

Do 2030. elektronska trgovina će preuzeti primat, a više od 80 odsto transakcija obavljaće se onlajn. Zato se pripremaju izmene zakona koje bi trebalo da obezbede bolju zaštitu potrošača i u digitalnom okruženju.