Fabriku "Folksvagena" na Balkanu ugrozilo radničko samoupravljanje

Izuzetno jak radnički savet usprotivio se planovima rukovodstva, a prva žrtva mogla bi da bude najavljena fabrika na Balkanu. Otkud tragovi samoupravljanja u najjačoj ekonomiji Evrope?

Radnički savet "Folksvagena" javno se usprotivio planovima rukovodstva ovog koncerna o otvaranju nove fabrike u istočnoj Evropi, a od juče i planu uprave da do 2023. godine ukine između 5.000 i 7.000 radnih mesta, kako bi to dovelo do uštede još 5,9 milijardi evra godišnje neophodnih za ulaganje u električna i autonomna vozila.

Ovim se još jednom zaoštrio svojevrsni rat koji se nedeljama vodi između suvlasnika, uprave i predstavnika zaposlenih najvećeg automobilskog koncerna na svetu, pod čijom kapom je i "Audi", "Porše", "Škoda", "Bentli", "Seat", "Bugati" i "Lamborgini".

Novi plan smanjenja broja zaposlenih je zapravo dodatak na već aktuelni program iz 2016, kojim je zacrtano da do sledeće godine ukine u svojim fabrikama širom sveta ukupno 21.000 radnih mesta i time godišnje uštedi tri milijarde evra.

Međutim, izvori u koncernu ukazuju da tim programom dosad uspelo da se uštedi tek 2,4 milijarde evra te da je novo smanjenje neophodno, ukoliko koncern želi da ispuni zacrtani cilj da do 2025. postane najveći proizvođač električnih automobila na svetu.

Plan rukovodstva je da prevashodno ukine radna mesta u administraciji i neproizvodnim odsecima i to tako što će neki otići regularno u penziju, a drugima će biti ponuđen poseban program svojevrsnog polupenzionisanja.

U tom programu bi zaposleni u prvoj fazi radili kraće radno vreme uz manju platu, a u drugoj fazi ti zaposleni više ne bi išli na posao već ostajali kod kuće i primali tu smanjenu platu sve do kraja programa ili penzionisanja.

Kardelj u Volsburgu 

Ovim smanjenjem radne snage, uz automatizaciju proizvodnje i preorijentisanje na eletrične automobile, aktuelna uprava želi da napravi svojevrsni "novi Folksvagen".

Ali, na putu im stoji radnički savet.

Kakav radnički savet, pa nije ti to komunistička Jugoslavija, uskliknuće svaki čitalac ovih redova koji se seća života u SFRJ.

Međutim, upravo u kapitalističkoj Nemačkoj na delu je borba između izvršnih direktora i predstavnika zaposlenih zbog koje uopšte nije sigurna realizacija nijednog plana koncerna iz Volsburga, pa ni onaj o izgradnji nove fabrike, gde se bira da li lokacija da bude u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji ili Turskoj.

Za razliku od korprorativnog upravljanja u SAD i Britaniji, gde odlučujuću reč imaju vodeći suvlasnici, u Nemačkoj se i radnici nešto pitaju i to već ceo vek.

Posle Prvog svetskog rata i Novembarske revolucije kojom je nemačka monarhija pretočena u Vajmarsku republiku, mnogi su se u postojbini Karla Marksa plašili dolaska komunizma.

Zbog toga su se socijalistički nastrojeni sindikati i kapitalistički orijentisani poslodavci dogovorili o seriji reformi, među kojima je uvođene radničkih saveta u kompanijama i davanje pravu radnicima da imenuju jednog ili dva člana nadzornog odbora kompanije.

Nakon Drugog svetskog rata, sindikalni pokret u Zapadnoj Nemačkoj dobio je podršku američkih i britanskih okupacionih snaga pa su nemački poslodavci pristali da u sektoru proizvodnje uglja i čelika polovina mesta u nadzornim odborima pripadne predstavnicima radnika, a u ostalim sektorima trećinu mesta.

Interes Amerikanaca i Britanaca bio je da oslabe stare industrijske konglomerate, koji su zapravo bili važni i za Hitlera, budući da su iz pogona "Folksvagena" izlazile bombe i tenkovi, iz "Tisen Krupa" topovi i vojni brodovi, a iz "Simensa" municija.

Sedamdesetih godina socijaldemokratski kancelari osnažuju suodlučivanje pa sada sve kompanije sa više od 2.000 zaposlenih moraju da imaju nadzorne odbore u kojima polovinu čine članovi sindikata i radničkih saveta.

Osim toga, poslodavac mora da konsultuje radničke savete o bezmalo svim stvarima koje se tiču uslova rada, kao i pri zapošljavanje novih radnika ili otpuštanju.

Ipak, nisu radnički saveti i sindikati u nemačkim firmama tako svemoćni.

Ne samo što uvek postoji mogućnost da u nadzornom odboru budu preglasani, što se inače izbegava, već što njihova borba za veće plate nije tako uspešna, uzimajući u obzir da u Nemačkoj već godinama rast plata ne prati rast troškova života.

U takvom rasporedu snaga, u nemačkoj javnosti i te kako odjekne kada prvi čovek radničkog saveta "Folksvagen grupe" Bernd Osterloh poruči poslovodstvu da ponuda o takozvanom skraćenom radnom vremenu do penzionisanja mora da važi za sve.

"Radnički savet ne želi da uprava uvede dve klase zaposlenih - da jedni dobiju mogućnost da rade skraćeno do penzionisanja, a drugi ne", istakao je on, pri čemu je prethodno u jednom intervjuu istakao da niko iz rukovodstva nije snosio odgovornost za greške koje su koštale koncern milijarde evra.

Rukovodstvu neće biti laki pregovori sa radničkim savetom u kojem su besni, jer ih je javno i neuobičajeno oštro napao jedan od glavnih akcionara i član nadzornog odbora Volfgang Porše.

On je rekao da je razlog zašto koncern nije uspešniji "lokalni sistem" i da to mora da se menja ako želimo budućnost. Pod "lokalnim sistemom", on je zapravo mislio na taj nemački sistem suodlučivanja i to što se za sve važne odluke pitaju i zaposleni.

Zbog toga ne čudi što izjave Osterloha zapravo najavljuju teške pregovore.

Kada ističu da niko ne snosi odgovornost za preskupe greške rukovodstva, da se protive podelama među zaposlenima i otvaranju fabrike u istočnoj Evropi te da im nije jasno kako je rukovostvo došlo do broja od još 7.000 radnih mesta koje će biti ukinuti samo penzionisanjem, lideri radničkog saveta "Folksvagena" zapravo povećavaju svoju poziciju u pregovorima.

U pregovorima u kojima se plaše da gube baš ono što smeta članu čuvene porodice Porše – pravo na suodlučivanje zasnovano na ideji da delić dobrobiti kapitalizma štrpnu i radnici fabrika i zajednica u kojoj je ta proizvodnja, pa čak i kada to znači izvesnu "nelagodnost" za vlasnike kapitala.

broj komentara 25 pošalji komentar
(petak, 15. mar 2019, 20:39)
Neki [neregistrovani]

A da...

..a da ne udje socijalizam na mala vrata? Da ulaskom vagenovih pogona ne izrone odnekud oteta prava radnika...

(četvrtak, 14. mar 2019, 19:16)
anonymous [neregistrovani]

dok je bilo radnicko samoupravljanje

bilo je i fabrika i zaposljavanje ljudi a sada kuku lele i nista drugo.

(četvrtak, 14. mar 2019, 18:55)
Sara [neregistrovani]

Фабрику "Фолксвагена" на Балкану угрозило радничко самоуправљање

Amerika i Engleska bice zemlja proleterska...

(četvrtak, 14. mar 2019, 15:57)
stole [neregistrovani]

Volkswgen

Volkswagen je jedan od rijetkih Firmi u Njemackoj koja ima jak Sindikat(najjaci u Njemackoj gdje je 95% radnika u tom sindikatu IGM). Mora se znati isto zasto VW nije kao Bosch ili BMW ili..... VW je izgradjen od sindikalnih para i 20% Akcija drzi pokrajina Niedersachsen i u VW nije dovoljna obicna vecina od 51% nego tri cetvrtine tako da je VW jedinstven u Europi. Pokrajina Niedersachsen tj. politicari koji sjede u Izvrsnom Odboru nikad nece glasati protiv radnika jer bi to znacilo da gube na iducim izborima. To smeta mnogima ali VW je najjaci proizvodjac auta bas zbog jakog Sindikata koji ne dozvoljava da se donose neke odluke koje nisu u interesu Firme.Koliko je Sindikat jak pokazuje i to da u roku od sat vremena 25 000 radnika se skupi da protestvuje i da se produkcija obustavlja odmah. Eto toliko da se zna sta je Sindikat u VW. Pozdrav iz Wolfsburga od jednog sindikalca.

(četvrtak, 14. mar 2019, 15:43)
anonymous [neregistrovani]

Opet steta na svoj racun...???

Kada bismo organizovali vlastito drustvo za proizvodnju kombinovanih hybrida u
automobilizmu. Imali bismo vlastitu licencu , vlastito naucno rjesenje, vlastita prava
da zaposlilimo pola balkana. Stvorili bismo sebi otvorene mogucnosti da u kratkom vremenskom
intervalu prodjemo na prvo mjesto u Evropi.

(četvrtak, 14. mar 2019, 15:32)
Ulmer [neregistrovani]

Samo da pojasnim

To nije nikakvo radnicko samoupravljanje vec se to naziva Betriebsrat,savet preduzeca.Bira se demokratskim putem glasanjem izmedju vise kandita,broj koji se bira zavisi od velicine preduzeca.Toliko o tome,nebi da objasnjavam ulogu saveta preduzeca u jednoj firmi.

(četvrtak, 14. mar 2019, 14:57)
Miomir Maksimcev [neregistrovani]

Srbija

Ne treba da prihvati fabriku sa umirucom tehnologijom. Svi se okrecu elektricnim vozilima pa bi to Srbija morala da uradi sa Kinezima koji su, ako se ne varam najdalje otisli u njihovoj primeni i proizvodnji. "Karbonski otisak" ( mislim da dobro prevodim sa engleskog) bi nam bio daleko manji ako predjemo na elektricna vozila a ukoliko osvojimo i proizvodnju baterija za koje imamo sirovinu mogli bismo postati lider umesto da sve vreme trcimo bar korak iza Nemacke (sto je sustina pravila koja vladaju u EU kao u doba Hitlera kada se znalo koja zemlja sta i koliko moze da oroizvede i izveze da bi se odrzao primat Rajha.)

(četvrtak, 14. mar 2019, 14:52)
anonymous [neregistrovani]

prvo i osnovno

sta ako u ugovoru koji imamo sa Fiatom stoji da se obavezujemo da necemo otvoriti jos jednu fabriku automobila?

(četvrtak, 14. mar 2019, 14:32)
Judge Dredd [neregistrovani]

S pokricem ili bez...

Izgleda da bas i niste. Pisali su poznati nemacki mediji npr. list "Handelsblatt". Delegacija VW-a je vec bila u Srbiji. Da li ce do finalizacije konacno i doci, kada i u kojoj zemlji - to je vec drugo pitanje.

(četvrtak, 14. mar 2019, 14:15)
anonymous [neregistrovani]

Folsvagen za Kosovo

Ocigledno je da nemacka posto je vecinski vlasnik Folksvagena ucenom zeli da otme Kosmet, a da nam da da lizingujemo ....a da ogromno bogatsvo na Kosmetu uzmu oni...

Nije fer.