Kada će beogradski "rečni vukovi" dići sidra

Gostujući u Jutarnjem programu predsednik grupacije za nautički turizam Privredne komore Srbije, kapetan Petar Đorđević, rekao je da nautički turizam nije prepoznat u Srbiji. 

"Nautički turizam je doživeo ekspanziju u Evropi i u zemljama u regionu, dok u Srbiji nije prepoznat iako imamo 3.000 kilometara raznih obala. Potrebno je da razgovaramo. Treba da se napravi strateški plan u celoj Srbiji", naglasio je Đorđević.

Kapetan dodaje da Privredna komora ima jedno odeljenje u kome su pioniri nautičkog turizma koji se bave tim pitanjima. 

"Mislim da je nautički turizam skrajnut, nije prepoznat. Borimo se da država shvati, jer bez političke volje ne može se ostvariti Master plan", kaže Đorđević.

Prema njegovim rečima, ne možemo biti pusto ostrvo jer nema nijednog turiste koji obilazi evropske gradove, a da se na primer ne provozaju Senom i na taj način pogledaju grad.

Kapetan ističe da, kada je reč o ulaganju u nautički turizam, on ne bi govorio samo o novcu već i o ugledu zemlje.

"Posle Master plana, moraju se obezbediti osnovni infrastrukturni uslovi da bi se razvila takva vrsta turizma: kruzing, iznajmljivanje individualnih plovila, obilazak brodovima.

Naveo je primer Ljubljane, koja ima 100 malih brodića kojima se mogu sagledati lepote tog grada, dok imamo Dunav i Savu i bezbroj jezera koja treba iskoristiti.

Strani brodovi provezli više od 70.000 turista 

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, u Srbiji je tokom 2017. godine registrovano 996 pristajanja putničkih plovila, a Gradska uprava Beograda zabeležila je više od 530 pristajanja brodova kojima je doplovilo više od 70.000 stranih turista.

Đorđević objašnjava da su kruzeri koji dolaze u Beograd ponuda tih zemalja čiji su, a ljudi koji posećuju su ljudi u trećem starosnom dobu i oni koriste njihove ponude.

"Mi moramo da organizujemo naše ponude, da turista može sa reke da obiđe Apatin, Smederevo, Novi Sad i, naravno, Beograd.

Za realizaciju tog plana, kaže, potrebna je saglasnost tri ministarstva poljoprivrede, infrastrukture i turizma, i treba uskladiti zakone.

A kao problem, naveo je i neadekvatno školstvo.

Pozitivan primer nautičkog turizma u Srbiji je grad Čačak. Zanimljivo je da u Strategiji razvoja taj grad ima nautički turizam.

Čačani i turisti voze se stazom dugom 11 kilometara u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i tom prilikom mogu uživati u prelepim predelima.

U Turističkoj organizaciji Čačka kažu da imaju 160 registrovanih plovila, a pribavili su i marinu za 40 čamaca.

Kapetan Đorđević kaže da je Čačak odličan primer i da treba da ga slede i drugi veliki gradovi.

"Potrebna su pristaništa, marine i infrastruktura koja mora da poveže reke sa gradskim saobraćajem. Primera radi, na aerodromu u Parizu može se kupiti karta za obilazak Pariza  Senom", rekao je Đorđević.