Kvalitetom do svetskih pijaca

Umesto u prikolicama, kukuruz bi trebalo da završi u štalama, za tov životinja čije se šunke i slanina kao vrhunski delikatesi prodaju na dalekim i bogatim tržištima. Tako stručnjaci objašnjavaju recept za veću zaradu od izvoza prehrambenih proizvoda koji stagnira od 2011. godine.

"Sredstva koja država Srbija sada izdvaja da podrži poljoprivrednu proizvodnju nisu tako mala. Međutim, veliki deo tih sredstava se daje za, pomenuću, subvencije po hektaru ili po litru mleka sa upitnim ekonomskim efektom", kaže Miloš Milovanović, koordinator projekata Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U Srbiji je, prema njegovim rečima, definitivno potrebno izdvojiti više za investicije.

"Trebalo bi da podržavamo kvalitet, da podržavamo one privredne subjekte koji su u stanju da povuku ceo lanac vrednosti. To je ono što je važno i trebalo bi da se fokusiramo na marketing", smatra Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije.

Srbija ne bi trebalo da se takmiči u količini proizvedenih žitarica, mesa, mleka, povrća i voća. Država poput naše bi na globalnu pijacu trebalo da iznese skupu, visokokvalitetnu prerađenu hranu.

"To neophodno sa sobom povlači veća ulaganja u prehrambenu industriju, završetak procesa privatizacije i revitalizaciju prerađivačkih kapaciteta. To povlači i ulaganje u tehničko-tehnološko osavremenjavanje proizvodnje, izgradnju modernih skladišnih kapaciteta", objašnjava Senad Mahmutović iz Ministarstva poljoprivrede.

Devedeset odsto hrane koju izvezemo završi na tržištima sa kojima imamo bescarinski sporazum. Polovina ode u Evropsku uniju, trećina u susedne zemlje, a deset odsto u Rusiju.

"Unutar Cefte, unutar EU, mi smo otprilike negde na granicama naših mogućnosti, našeg izvoza, imajući u vidu šta izvozimo. U strukturi naših proizvoda nama je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi", naglašava Stevan Nikčević iz Ministarstva trgovine.

Sertifikacija organske proizvodnje i zaštita geografskog porekla je put za povećanje ekonomske vrednosti hrane. Stručnjaci kažu da bi osim u to, država trebalo da uloži više novca i u međunarodni marketing zbog činjenice da je Srbija zemlja ukusne i zdrave hrane u kojoj nema GMO.