Kojim zanimanjima preti odlazak u istoriju

Umesto ljubaznog glasa u kol centrima odgovore sve češće daju mašine. Računi se plaćaju elektronski, a umesto pisama stižu mejlovi. Nove tehnologije bi oko 50 odsto postojećih zanimanja mogle da pošalju u istoriju. Ipak, za lekare, ugostitelje i majstore nema zime.

Predrag Arsenović radi kao šef gradilišta više od 35 godina. Ne seća se da je potražnja za građevincima ikad bila veća, pogotovu za dobrim majstorima.

"Imali smo odličnu radnu snagu, nažalost u poslednje vreme jako kuburimo s tim. Tako da smo prinuđeni iz godine u godinu da učimo nove radne snage. Taman ih naučiš, oni odu dalje i tako. Roboti u ovome mnogo ne mogu pomoći", ističe Arsenović.

Zanimanja koja i uspeju da prežive talas automatizacije i digitalizacije doživeće promene. Glavna karakteristika biće dinamičnost – tako da će ljudi morati da uče tokom celog života.

"Velika prednost očekuje one profesionalce koji u svojim oblastima osim toga što znaju, da li su lekari, pravnici, ekonomisti razumeju kako rade računari, razumeju algoritme, razumeju osnove tog programiranja, osnove mašinskog učenja i onda će moći da pomognu automatizaciji tih poslova. Jer, sami programeri neće moći da automatiziju rad lekara bez pomoći samih lekara koji će morati da stalno inoviraju taj softver", objašnjava Stefan Salom, direktor razvoja Infostud grupe.

Inovacije na tržištu, kažu u ministarstvu prosvete, budno prate. Do sada su ugasili 166 profila – 86 četvorogodišnjih i 80 trogodišnjih.

"Svi profili koji nemaju izrađen standard kvalifikacija oni će postepeno nestajati. Tendencija je da se oni stalno otpisuju, da ne budu u sistemu, da učenici ne mogu da se opredeljuju za profile koji neće ispunjavati kriterijume određenih zanimanja savremenog razvoja 21. veka. Ono što je planirano za budućnost i što smo uradili do sada krenuli smo po dualnom modelu organizacije nastave profila – 33 profila, za narednu školsku godinu još devet", navodi Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete.

Prema austrijskoj studiji, transport i skladištenje biće najugroženija branša, jer će vozila bez vozača zameniti ljude. U trgovini, oko 37 posto poslova mogli bi da preuzmu roboti, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više od jedne četvrtine poslova. Ipak, tržišta će obogatiti isto toliko veliki broj novih zanimanja.