NBS očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto

Viceguverner Željko Jović je, na predstavljanju februarskog izveštaja NBS o inflaciji, naveo da su 2018. godinu obeležili pozitivni ekonomski trendovi i da ekonomski program Srbije nastavlja da dalje snažne rezultate, što je nedavno istakao i Međunarodni monetarni fond.

"Rast bruto domaćeg proizvoda u 2018. je, prema preliminarnim procenama, iznosio 4,4 odsto, najviše u poslednjih deset godina", rekao je on, dodajući da je tako visoka stopa rasta ostvarena zahvaljujući domaćim faktorima.

Kao faktore od uticaja na snažnu privrednu ekspanziju, Jović je izdvojio unapređenje poslovnog ambijenta, povoljne finansijske uslove, pozitivne trendove na tržištu rada i ubrzanu realizaciju infrastrukturnih projekata.

Budžet je u 2018, podsetio je, drugu godinu zaredom, zabeležio suficit, a javni dug centralne države je krajem godine smanjen na 53,6 odsto BDP-a, pri čemu se tokom januara našao na nivou od oko 50 procenata bruto domaćeg proizvoda. 

"I u uslovima snažnog privrednog rasta, inflacija je, u skladu sa očekivanjima NBS, nastavila da će kreće u granicama cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata", naglasio je viceguvrener.

Napominjući da je inflacija više od pet godina zaredom niska i stabilna, podsetio je da je ona decembru iznosila 2,0 odsto međugodišnje, što je njena prosečna vrednost i na nivou cele 2018. godine.

I u naredne dve godine, odnosno do kraja perioda projekcije, NBS očekuje stabilno kretanje inflacije u granicama cilja, rekao je Jović.

Za viceguvernera NBS je posebno važna činjenica da je stabilnost obezbeđena u uslovima rastuće neizvesnosti u međunarodnom okruženju, što je, kako ocenjuje, "potvrda efikasnosti monetarne politike i mera koje NBS preduzima".

Jović je podsetio da je NBS tokom poslednja tri meseca zadržala referentnu kamatnu stopu "na najnižem nivou od kada se sprovodi režim ciljanja inflacije od 3,0 odsto", rukovodeći se ocenom da će se inflacija kretati u granicama cilja u projektovanom periodu, čemu doprinose i efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike. 

Konstatujući da ključni rizici u vođenju monetarne politike dolaze iz međunarodnog okruženja, naglasio je da će NBS nastaviti pažljivo da prati i analizira kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu, kao i da ocenjuje njihov uticaj na ekonomska kretanja u Srbiji.

"Monetarna politika će i u narednom periodu biti predvidiva i dosledna u ostvarivanju niske i stabilne inflacije u srednjem roku, što će, uz očuvanje finansijske stabilnosti, doprinositi održivom privrednom rastu i jačanju otpornosti na eksterne neizvesnosti'', poručio je na kraju viceguverner Jović.

Neto priliv stranih direktnih investicija 3,2 milijarde evra 

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju dostigao je 2018. godine 3,2 milijarde evra, čime je premašio očekivanja Narodne banke Srbije. 

Visok neto priliv SDI je četvrtu godinu zaredom bio više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa, što je doprinelo povećanju deviznih rezervi kao i jačanju otpornosti domaće privrede ne eksterne šokove, saopšteno je na konferenciji za novinare u NBS, na kojoj je predstavljen februarski izveštaj o inflaciji.

Tekući deficit platnog bilansa u 2018. iznosio je 2,2 milijarde evra, čime je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (5,2 odsto) zadržano na nivou iz 2017. godine.

Povoljnija kretanja u odnosu na 2017. zabeležena su i u razmeni usluga i na računu sekundarnog dohotka, gde su povećani suficiti, a smanjen je deficit na računu primarnog dohotka.

Time je u velikoj meri kompenzovan viši spoljnotrgovinski deficit, koji je bio rezultat većeg uvoza po osnovu rasta proizvodnje i investicija, kao i viših cena nafte na svetskom tržištu, dok je izvoz prerađivačke industrije nastavio da beleži relativno visoku stopu rasta, uz pozitivan doprinos gotovo svih njenih oblasti.

Problematični kredit na najnižem nivou, 5,7 odsto u decembru

Učešće problematičnih kredita (NPL) u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije palo je na najniži nivo, i od početka 2018. godine je njihov udeo smanjen za 4,1 procentni poen na 5,7 odsto u decembru, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

Od toga je učešće NPL-ova u sektoru privrede smanjeno za 5,3 procentna poena, na 5,1 odsto, a stanovništva za 1,3 procentna poena, na 4,4 odsto, saopšteno je na predstavljanju februarskog izveštaja NBS o inflaciji.

Za skoro tri i po godine, otkako je Strategija za rešavanje pitanja NPL-ova usvojena, iznos NPL-ova smanjen je za skoro 70 odsto, a učešće NPL-ova u ukupnim kreditima sniženo je za 16,7 procentnih poena.

Pokrivenost problematicnih kredita je i dalje na visokon nivou, s obzirom na to da se na ispravci vrednosti ukupnih kredita u decembru nalazilo 78,7 odsto NPL-ova, dok su regulatorna rezervisanja za bilansnu izloženost iznosila 162,2 odsto.

Takođe, nakon uvođenja standarda Bazel III, pokazatelj adekvatnosti kapitala dodatno je povećan i krajem trećeg kvartala 2018. iznosio je 22,8 odsto, što ukazuje na visoku kapitalizovanost domaćeg bankarskog sektora, prema podacima iz februarskog izveštaja NBS o inflaciji.