Realno očekivati prostor za veće plate i penzije

Džejms Ruf je u intervjuu za emisiju "Oko ekonomije" ukazao da je deficit pre bio visok, da je javni dug rastao i da je zemlja išla u pravcu moguće krize ali da su ekonomska postignuća povratila makroekonomsku stabilnsot.

Kako kaže, javne finansije su sada u boljoj poziciji, dug je blizu 50 odsto BDP-a i dalje opada. Dodaje da je istovremeno mnogo napora uloženo u strukturne reforme, da bi se ekonomija poboljšala i da bi se lakše investiralo što je značajno za rast i nova radna mesta.

"Rast se vratio posle mnogo godina stagnacije", naveo je Ruf.

Pohvalio je smanjenje nezaposlenosti koja je sada na nivou od oko 11 odsto a uporedo se dogodio i rast broja radnih mesta u privatnom sektoru.

Pomenuo je i stabilnost inflacije, opadanje kamatnih stopa, kao i rad banaka na zdravim osnovama, što je sve neophodno da bi privreda dobro funkcionisala.

Međutim, ono što je započeto a nije završeno su strukturne reforme, poboljšanje poslovnog okruženja, reforme poreske uprave i javnih preduzeća, dodao je Ruf. Naveo je da je mnogo toga urađeno ali da ostaje i mnogo da se uradi.

Takođe, istakao je da su nephodna ulaganja u javnu infrastrukturu koja je stara i slaba i da bi mnogo toga trebalo uložiti u železnice, pruge i elektrodistribuciju.

Ruf napominje da je smanjen broj radnih mesta u javnom sektoru a da je porastao u privatnom sektoru.

Reforme uvek teške i spore 

Prema njegovim rečima, država mora da promeni ulogu, da ne pokušava da svime upravlja u ekonomiji, nego samo da pomaže da bi preduzeća lakše ispunjavala propise.

"Put je dug, ne verujem da bi ljudi trebalo da budu razočarani zbog navodne sporosti reformi. Uvek su takve reforme teške i spore", poručio je Ruf dodajući da još mnogo toga mora da se uradi da bi Srbija bila uspešna kada uđe u EU i da bi mogla da se izbori sa konkurencijom. 

Govoreći o platama i penzijama, Ruf je rekao da je na početku programa došlo do smanjenja plata i penzija, da je u međuvremenu bilo povećanja i da se to može nastaviti pod uslovom da ekonomija nastavi da raste.

Kaže da MMF želi da postoji bolji okvir za plate i formula indeksacije penzija i da to mora da bude u skladu sa rastom u privredi jer su veliki problemi postojali kada su plate i penzije brže rasle od ekonomije. Poručuje da ima prostora za njihov rast, ali ne preveliki.

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Đorđević kaže da ove godine postoji suficit, da parametri pokazuju da finansije idu u istom pravcu kao i prošle godine i da se s pravom može očekivati da će biti prostora za povećanje plata i penzija.

Kada je reč o prihodima, Đorđević ukazuje da su prihodi Fona PIO za 9,41 odsto veći u odnosu na planirano i 18,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kako kaže, za to je zaslužno mnogo faktora kao što su veće plate van javnog sektora, dobra inspekcija rada, kreiranje novih radnih mesta, što je i najveći plus svega što se radi.

Ministar Đođrević je ipak oprezan kada je reč o procentu povećanja i ističe da je o tome teško govoriti. Kaže da ne bi voelo da izlazi sa bilo kakvim ciframa ali da se sve radi na realnim osnovama.

Potrebne predvidive mere

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov potvrđuje da se ekonomske tendencije iz prethodnih godina nastavljaju i da je planiran rast od oko 3,5 odsto BDP-a kao i inflacija na nivou od oko dva odsto. I on smatra da jeste realno pri kraju godine govoriti o povećanju penzija za oko pet, šest odsto i da je slična situacija i kada je reč o zaradama.

Mađutim, Altiparmakov ukazuje da sada, kada je fiskalna kriza prevaziđena, treba doći do nekih predvidivih mera a ne da se svake godine licitira o procentu povećanja penzija. Navodi da mora da postoji formula koja će da prati privredne tokove i koja će radnicima i penzinerima da pruža dozu izvesnosti o onome šta oni mogu da očekuju.

Dodaje da su bolji prihodi posledica normalnog nastavka privrednog rasta. Procenjuje da će ove godine rast biti niži jer je prošle godine bila vanserijski dobra poljporivredna proizvodnja.

Ministar Zoran Đorđević je dodao da je za razliku od ranijih vremena promenjena politika i pristup i da se, bez obzira koliko su stvari loše, izlazi sa merama.

Dodaje da su postojale kritike, ali da se ličnim angažovanjem tada predsednika Vlade Aleksandra Vučića koji je lobirao kod investitora i koji se angažovao u spoljnoj politici, postiglo više od očekivanog i to je moralo da dovede do rezultata.

Nikola Altiparmakov ističe važnost aranžmana sa MMF-om koji je ciljao najkritičnije stavke budžeta. Kaže da je moglo i bez aranžmana ali da bi tada sve bilo mnogo bolnije jer je MMF stao iza mera svojim kredibilitetom i potpisao sve te bolne reforme.

Kaže da ima određenih poblema u drugom delu aranžmana koji je više u nadležnosti Svetske banke i koji je slabije sproveden a odnosi se na platne razrede, zabranu zapošljavanja, javna preduzeća...