Lukašenkovo "njet" Srbiji za sporazum sa Putinovom unijom

Vladimir Vladimirovič Putin se iz Beograda vratio kući sa jednim psom i čak 26 potpisanih sporazuma. Ali za nas je možda najvažniji 27. – onaj koji nije potpisan. Uprkos najavama, sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju zapadni mediji zovu još i Putinova unija, 17. januara nije parafiran. Razlog – pregovori još nisu okončani.

Jagoda Lazarević, specijalni savetnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, kaže da je srpska strana imala dobru volju. Ali je, kao dobar trgovinski partner i kao neko ko zna šta hoće i misli da treba da dobije, jednostavno podvukla crvenu liniju, objašnjava.

"Mi i dalje imamo otvorenu koncesiju o dobijanju određenih pristupa za određenu robu i tu ćemo i dalje biti prilično istrajni", objašnjava Jagoda Lazarević, koja je direktno učestvovala u ovim pregovorima.

Na Putinovu inicijativu, ovaj savez nastao je 1. januara 2015. godine. Uniju čine Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgizija. Reč je o tržištu od 182 miliona stanovnika, ukupne površine od 20 miliona kilometara. Njihova trenutna razmena sa Srbijom dostiže 2,87 milijardi dolara. Trgovina sa Rusijom čini čak 90 odsto tog iznosa.

Milan Igrutinović, saradnik Institita za evropske studije, ocenjuje da bi Srbiji u ekonomskom smislu mnogo značilo potpisivanje ovog sporazuma. 

"To je jedno veliko tržište. U suštini, sve bogatije. Bez obzira na određeni pad ruskog standarda i pad rublje. Teško je prigovoriti čitavom tom poslu i našoj nameri da potpisujemo s njima sporazum", smatra Igrutinović.

Paraf na čekanju zbog sira

Zaključivanju sporazuma sa Putinovom unijom u ovom slučaju isprečilo se odlučno "njet" Aleksandra Lukašenka. I još 1.000 tona sira. Ovu količinu je Srbija htela da izveze na tržište Unije bez carina. Ali je beloruski predstavnik na pregovorima izjavio da ne bi smeo da se vrati kući ako bi tako nešto potpisao.

"Jeste, beloruski predstavnik je to izjavio 11. januara", potvrđuje Jagoda Lazarević.

Dodaje i da je očekivala da će biti većeg saglasja i da će druga strana već doći pripremljena.

"Oni tvrde pazar oko 1.000 tona sireva i to je bilo ono što je zapravo postavilo tu neku krajnju crvenu liniju. Po cenu – ne, nećemo završiti pregovore 16. januara. A mogli smo da odustanemo i da kažemo: u redu i bez koncesija. Dobili bismo samo voćne rakije. Jednostavno, smatramo da možemo da idemo više", kategorična je Lazarevićeva.

Milan Igrutinović takav stav smatra ispravnim, jer se sporazum mora ispregovarati u potpunosti i do kraja. 

"I tek kada se sve strane saglase sa svim tačkama tog sporazuma, da se tek onda završi i da se stavi potpis zajedno sa parafom na kraju. Bolje to nego da se stvari ostave za budućnost ili za neke naknadne pregovore", ocenjuje.

Na dan kad Srbija postane članica Evropske unije, ovaj i svi drugi sporazumi o slobodnoj trgovini prestaće da važe. Zato Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta, upozorava da sat otkucava. I da svako odlaganje sužava vreme trajanja ovog sporazuma. Jer je njegov datum oročen. 

"Pregovori traju već dve godine i ja sam očekivao da će to brzo da se završi i da će to biti momenat kada se ugovor potpisuje. Sad, to je malo prolongirano, pa se plašim da se to ne prolongira malo više", skeptičan je Bjelić.

Rusi bili najmekši pregovarači

Rusi, inače, važe za teške pregovarače. Tako su se bivši predsednik Boris Tadić i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev još 2009. godine u Beogradu dogovorili o kreditu od milijardu dolara. Od tog iznosa, 200 miliona potrošeno je odmah, kao budžetska podrška. Pregovori o infrastrukturnom delu zajma trajali su godinama. Sačekali su i novu vlast i konačno su okončani tek prošle godine. Odobreni novac, naravno, još nije potošen.

Milan Igrutinović kaže da Rusi važe za ozbiljne i potkovane pregovarače.

"One koje prosto nije lako uvesti u priču koja nije njima po volji. I mi se na neki način suočavamo sa tom činjenicom. Ali, kažem, ne čini se da se ovde nešto dešava što je van tih standarda ili van crvenih linija koje su nama ili nepojmljive ili neprihvatljive", dodaje Igrutinović. 

Jagoda Lazarević tvrdi da ovoga puta Rusi nisu zatezali.

"U ovim konkretno pregovorima, Rusija je ta, moram to otvoreno da kažem, koja je najmanje imala neki tvrd stav. Što je možda bilo očekivano. Nama su, konkretno, za ove koncesije koje smo tražili, smetnje upravo postavile ove manje države članice. Konkretno Belorusija i Jermenija za vinjak", kaže Lazarevićeva.

Šta su u ovim pregovorima bile naše crvene linije i gde je zapravo zapelo? Za početak, Srbiji je odobren izvoz voćnih rakija bez ograničenja. Za bescarinski izvoz šećera i živinskog mesa, druga strana nije htela ni da čuje.

"To nam je vrlo jasno preneto nekoliko puta. Rečeno nam je da su to osetljivi proizvodi i da će biti vrlo teško, da kažem nemoguće, da postignemo neki kompromis", kaže Lazarevićeva.

"Fijat" ne može na rusko tržište

Osim Belorusije, koja Srbiji nije odobrila bescarinski izvoz 1.000 tona tvrdog sira, Jermenija je zatezala oko 50.000 litara vinjaka. Rusija nam nije odobrila izvoz 2.000 tona cigareta bez carina. Sa druge strane, svi ovi proizvodi u Srbiju ulaze bez carina. Tako, na primer, svaka ruska paklica cigareta u našu zemlju ulazi bez carina. Na svaku srpsku, u Rusiji se računa carina od 18 odsto.

"Mi imamo jednu asimetriju nasleđenu iz prethodnog perioda. I naša startna pozicija bila je da moramo da pokušamo da napravimo neki balans. Onda smo dali kontrapredlog: da idemo na količinska ograničenja, u vidu carinskih kvota", prepričava Lazarevićeva kako su tekli pregovori.

Profesor Bjelić podseća da je Srbija u okviru SFRJ dosta sarađivala sa bivšim Sovjetskim Savezom. 

"Mi smo veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda, to vidimo kao jedno zančajno tržište. Mi smo od 2000. godine imali ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom, koji je preslikan taj sporazum. Međutim, u njemu nije bila liberalizovana trgovina u svim proizvodima", napominje profesor Bjelić.

Svaki put kad se u Srbiji spomene slobodna trgovina sa Rusijom, spominje se i izvoz "fijata". Pre deset godina, kad je "Fijat" došao u Kragujevac, bescarinski izvoz u Rusku Federaciju su naši državni zvaničnici spominjali kao prednost za italijanskog investitora.

Jagoda Lazarević otvoreno govori o tome zašto je tako nešto trenutno nemoguće. 

"Nije momnat da se pregovara o vozilima. Tu i dalje ostaje taj problem koji mi dugoročno moramo da rešimo, a to je udeo srpskih komponenata u 'Fijatu' koji mora da bude veći, kako bismo mi bili konkurentniji. Takođe, poznato je da model koji se trenutno proizvodi u Kragujevcu, nema dobar plasman u Rusiji. I to je jednostavno činjenica. I mislim da to čak i 'Fijat' zna", kaže Lazarevićeva.

Da je u slučaju ove kompanije verovatno problem to što 51 odsto komponenata još nije proizvedeno u Srbiji, smatra i profesor Bjelić.

Zbog toga Srbija ne može da dokaže "srpsko poreklo" ovog automobila.

"Preferencijali važe samo za proizvode gde imamo domaće poreklo veće od 50 odsto", kaže Bjelić.

Ne pregovaramo o članstvu sa Putinovom unijom

Da ne bude zabune, Srbija ne pregovara o članstvu sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

"Da ne mešamo, jedno je članstvo, a drugo je sporazum o slobodnoj trgovini koji je Evroazijska ekonomska unija već ispregovarala sa Vijetnamom. Pregovarali su i završili pregovore sa Iranom, trenutno pregovaraju sa Kinom i Egiptom. Sa Srbijom su pregovori u finalnoj fazi", pojašnjava Lazarevićeva.

Može li, ipak, u okviru našeg procesa pridruživanja Evropskoj uniji, ovaj sporazum da bude smetnja? Ne – odgovara profesor Predrag Bjelić. 

"Mi sa Evropskom unijom pregovaramo o poglavlju 31, koje je najbitnije, koje reguliše naše spoljne ekonomske odnose. I koji će u budućnosti važiti kad postanemo članica. Znači, deo momenta našeg članstva nema prepreka da Srbija zaključuje bilateralne ugovore koji mogu biti drugačiji, ili po drugim uslovima od onih koje ima EU", zaključuje Bjelić.

Naš ukupan izvoz u Evropsku uniju iznosi 67,3 odsto. Dok je, sa druge strane, naš izvoz u Rusiju prošle godine iznosio 7,7 odsto.

"Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. Tako je bilo pre sporazuma, a biće i posle. Više od 60 odsto izvozimo i uvozimo sa tog tržišta. Sa onom zemljom sa kojom najviše trgujete, tu će i koristi biti najvećem ako se značajnije integrišete i te barijere još više uklonite. E sad, ako vi pokušavate nekim političkim merama da preorijentišete tu trgovinu onda to ne može da dâ rezultate", smatra Bjelić.

Kako se na geopolitičkoj sceni dogodila promena prema kojoj je Donald Tramp postao maneken protekcionizma, a Nursultan Nazarbajev protagonista slobodne trgovine?

Milan Igrutinović objašnjava da je to zato što su se zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i istočne Evrope nekako snašle u toj globalizaciji.

"Neke su imale značajan rast i uživaju možda i najveći period svog prosperiteta u istoriji. Nekako su se privikle na globalizaciju. Postali su njeni šampioni i glavni zagovarači, koji ne žele da se čitav postupak menja, jer su tek navikli na to. Znaju da se snađu u njemu. Znaju na koje načine mogu da se postave prema svetskom tržištu, kako da profitiraju od toga", kaže Igrutinović.

Kada je Putinova unija nastajala, zapadni mediji opisali su je kao "loš dil". Danas se o ovom savezu piše ili kao o ozbiljnoj geopolitičkoj pretnji ili kao o relativno siromašnoj skupini zemalja.

Zato za Srbiju, sporazum sa Putinovom unijom nije samo ekonomska odluka.