Srpska rakija spremna da Ruse "obori s nogu"

Trećinu cene srpskih voćnih rakija na rafovima ruskih marketa čine carine. Kada se ukinu, taj novac neće ostati u džepovima proizvođača. Najavljuju, uložiće ga u povećanje proizvodnje.

"U poslednjih nekoliko godina mi smo deset odsto naše proizvodnje plasirali na rusko tržište. Ako bi se sve ove prepreke prebrodile i carine ukinule, mi očekujemo da bi ta količina mogla da poraste od 50 do 100 odsto", navodi Ivan Bogdanović iz "Stare sokolove".

Uslov za ukidanje carina je usklađivanje propisa o metil-alkoholu, koji je dokaz kvaliteta.

Ruski zakon ne poznaje voćne rakije, pa je dozvoljeni nivo tog jedinjenja niži od onog koji se nalazi u tradicionalnom srpskom proizvodu. To će se uskoro promeniti, stigla su obećanja.

"Naš stav je da treba da se fokusiramo na visokokvalitetne proizvode, to je ona premijum klasa koja ima i besprekornu ambalažu od flaše, pakovanja, svega i da se ide na prvoklasni proizvod koji će svakako naći svoje mesto jer oni su platežno sposobni", objašnjava Jagoda Lazarević iz Ministarstva trgovine.

Rakija umesto konjaka 

Ruski kupac odavno ne pije samo votku, a poznavaoci prilika kažu da će rado umesto francuskog konjaka i belgijskog piva kupovati srpsku rakiju.

Znaju da se ona dobija fermentacijom stoprocentnog voća – maline, šljive, kruške i kajsije, koje su za njih sinonim za luksuz.

"Srbija ima velike potencijale pre svega u voćnoj sirovini koja se koristi u proizvodnji voćnih rakija, a ono što je sigurno, da sada trenutno proizvođači nisu spremni da odgovore na zahtevno rusko tržište kad je količina u pitanju, ali kada je kvalitet u pitanju, tu sam siguran da možemo odgovoriti", navodi Ivan Urošević iz Privredne komore Srbije.

U 2017. izvezeno je oko 1,7 miliona litara voćnih rakija, iako su mogućnosti 30 puta veće.

Industrijska proizvodnja spala je na nekoliko slova, ali ohrabruje to što je sve više zanatskih, porodičnih destilerija. Ima ih oko 500, a bescarinski režim brzo bi mogao tu brojku da vrati na 2.000, koliko ih je bilo pre deceniju.

Uprkos sankcijama Zapada koje su oborile vrednost rublje, a cene uvoznih proizvoda udvostručile, gotovo sve svetske ekonomije se bore za mesto na policama Evroazijske unije.