Sve istine i zablude o stranim investitorima

Ekonomisti kažu da odgovor na pitanje zašto fantastičan priliv stranih investicija nije doneo i fantastičan životni standard, leži u činjenici da su domaća i državna ulaganja niska.

Strane investicije su alfa i omega privrednog razvoja. Kao mantru su ovdašnji ekonomisti posle 2000. godine ponavljali stav prema kome, tek sa dolaskom stranog kapitala, dolazi nova tehnologija, bolji život i veći standard. Istina je, Srbija već dve godine obara sve rekorde kada je o prilivu stranih investicija reč. 

"Strane investicije su nam važne i zbog toga što one povećavaju zaposlenost. One direktno utiču na povećanje izvoza, u nekim slučajevima one omogućavaju dolazak te napredne tehnologije, kao i promociju te neke bolje poslovne kulture od one koja postoji u Srbiji", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Narodna banka Srbije čak je iznela i procenu prema kojoj je u 2018. godini priliv po tom osnovu bio veći od tri milijarde evra. Više od svih zemalja regiona zajedno. To je najveći nivo još od 2006. godine, kada je u Srbiju stiglo 3,3 milijarde evra. Zašto, sa impresivnim prilivom stranih investicija, nije stigao i davno obećani bolji život i impresivne stope rasta od po pet-šest odsto? 

Miodrag Zec, predsednik Naučnog društva ekonomista, smatra da je to zbog toga što se ovde ponavlja mantra – važno je raditi. 

"Ne! Važno je šta radiš. Važan je kvalitet tog rada. Nažalost, u velikom delu te industrije to su manipulativni i slabo plaćeni poslovi. I tu nema viška."

Rastu investicije, raste i uvoz

O negativnim efektima stranih investicija u Srbiji skoro da se ne govori. A veliki strani investitori jesu na spisku najvećih izvoznika. Ali su, istovremeno, i na listi najvećih uvoznika. 

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže da je problem sa stranim investicijama što često idu u grane koje traže veliku zaposlenost i jeftinu radnu snagu. 

"To je u početku, od 2015. do sada, možda bilo i opravdano, u delovima Srbije gde je velika nezaposlenost i gde to može da bude jedini posao. Ali ono što bismo mi želeli je da, kako se stvari razvijaju, investicije idu u grane koje imaju veću dodatu vrednost. Da angažuju malo složeniju radnu snagu sa većim kvalifikacijama i samim tim postoji veći rast produktivnosti, plata", sugeriše Petrović.

Ekonomisti kažu da odgovor na pitanje zašto fantastičan priliv stranih investicija nije doneo i fantastičan životni standard, leži u činjenici da su domaća i državna ulaganja niska. I da kreatori ekonomske politike sada imaju mnogo veći problem da ubede domaće privrednike da na domaćem terenu potroše novac. Zabluda je da strane investicije mogu biti jedini pokretač rasta. Ako su strane investicije – jedna, domaće – druga noga, a državna ulaganja ruke – kako se onda kreće Srbija sa jednom kraćom nogom i vezanim rukama. 

"Moglo bi se reći da skakuće, povremeno i posrće", odgovara profesor Milojko Arsić. Ključni izvor rasta su investicije koje bi trebalo da budu za pet odsto veće, dodaje. 

"Znači, za oko dve milijarde veće nego što su sada. I ako to ne uradimo, ne možemo da računamo na rast od četiri-pet odsto", kaže Arsić.

Srbija izgubila 400 kilometara auto-puta

Udeo stranih, domaćih i državnih investicija u našoj zemlji je prošle godine iznosio 18,8 odsto, a 2017. bio je je 17,7 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana on iznosi 22,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. U zemljama centralne i istočne Evrope prosek je 21,5 odsto.

"Srbija ima problem. A to je što su niske domaće privatne investicije i niske javne investicije, koje su, naravno, pod direktnom upravom države. Tu možete direktno da utičete na njihovo povećanje i na povećanje privrednog rasta. I one stvarno zaostaju za jedan procentni poen u odnosu na prosek centralne i istočne Evrope", ističe Petrović. 

Računice pokazuju da je Srbija izgubila investicionu utakmicu sa regionom. Od 2005. do danas, investirajući manje od regionalnog proseka, naša zemlja je u zaostatku od skoro 4,5 milijardi evra. Da je naša država, na ime kapitalnih investicija, investirala kao i susedne, s tim parama danas bismo imali dodatnih 400 kilometara auto-puta. Za 2019. godinu Srbija je dostigla poželjan nivo javnih ulaganja od četiri odsto. 

Milojko Arsić, ipak, objašnjava da je to posledica povećanih ulaganja za bezbednost. 

"To je verovatno opravdano sa bezbednosnog stanovišta, ali to neće uticati na rast privrede. Naročito zbog toga što se uglavnom kupuje oprema uvoznog porekla", upozorava Arsić.

Bez stranaca ne bi bilo ni rasta

Zabluda je, ipak, da država može da se razvija samo zahvaljujući državnim i domaćim privatnim ulaganjima i da nama ne trebaju strani investitori.

"Strane investicije su važne za Srbiju zato što su naša sredstva za investicije, odnosno domaća štednja, vrlo niska. Da smo se oslanjali samo na sopstvena sredstva, naše investicije bi iznosile negde od 12 do 13 odsto BDP-a. To ne bi bilo dovoljno ni da održimo proizvodnju na postojećem nivou, a kamoli da ostvarimo neki rast", dodaje Arsić.

Profesor Milorad Filipović smatra da je svaka visokorazvijena zemlja u manjoj ili većoj meri koristila strani kapital u početnoj fazi razvoja. Uz domaću štednju i domaći kapital. 

"Strani kapital donosi i neke druge prednosti, kao što su pristup tržištu, nove tehnologije, drugačiji, efikasniji i napredniji način menadžmenta. Tako da je u svakom slučaju to povoljno u početnoj fazi razvoja, s tim što kako zemlja odmiče na tom putu razvoja, kako joj se povećava dohodak po stanovniku, sa pet-šest na deset i više hiljada dolara, utoliko bi trebalo da strani kapital i njegova uloga budu sve manje značajni u procesu nacionalnog razvoja jedne ekonomije", kaže Filipović.

Bruto bomaći proizvod po stanovniku u Srbiji trenutno iznosi nešto manje od 6.000 dolara. Znači li to da se Srbija sada nalazi na prekretnoj tački i da mora da se okrene podsticanju domaćih investicija. Zabluda je, ipak, da subvencije po novootvorenom radnom mestu važe samo za strance. 

"Regulative su što se kaže neutralne, one jednako važe, kao što kažete, i za domaće i za strane ulagače. Međutim, čini se da u primeni tih regulativa strani ulagači ipak imaju tretman koji malo više njima ide u korist od strane državnih organa. Više se tolerišu neki sitniji propusti", dodaje Filipović.

Dinkić otišao, subvencije ostale

Ovakav recept za subvencionisanje ulaganja, po uzoru na slovački model, patentirao je bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Iako su ovi podsticaji nebrojeno puta bili predmet kritike, nijedna vlast ih do sada nije ukinula. Mnogi ekonomisti su protiv ovakvog načina subvencionisanja.

"Dobar pčelar pravi košnicu, a pčele same prave med. Ali ako imaš osećaj da će med biti ukraden i da će neko provaliti u košnicu, onda to nije to. I mi stalno dodatnim tim šećerom, u stvari mamimo njih", upozorava Miodrag Zec. 

Sa njim se verovatno ne slaže više od 80.000 radnika koji su na ovaj način dobili posao. Iako u javnosti postoji uvreženo mišljenje da nikada nije urađena nijedna analiza ovakvog načina podsticanja investicija, to zapravo nije tako. Profesor Filipović koautor je jedne takve studije. Podaci pokazuju da je u periodu od 2006. do 2016. za te namene potrošeno pola milijarde evra. Nije tačno, ipak, da su ova sredstva podjednako koristili i domaći i strani ulagači. Jer, 90 odsto tog iznosa otišlo je strancima. 

"Zemlja u kojoj beži domaći kapital, mora da postavi pitanje zašto se to dešava. Mi, nažalost, to pitanje ne postavljamo, već pokušavamo bajpasirati ovo i ovo se sad pretvorilo u mantru. I iza toga može svašta da se krije", smatra Zec.

Analize pokazuju i da strani investitori više poštuju ugovorne obaveze od domaćih privrednika. Za deset godina potpisano je 314 ugovora o dodeli podsticajnih sredstava. Najveći broj raskinutih ugovora, čak 83, jeste sa domaćim privrednicima. Sa stranim ulagačima raskinuto je tek 16 ugovora. 

"Da li to pokazuje da su strani investitori ozbiljniji, tačniji, precizniji u poštovanju svojih obaveza koje su preuzeli prilikom dobijanja subvencija, nisam siguran", smatra Filipović.

Država je, nakon što je ova analiza objavljena, promenila pravila. Tokom 2018. godine, odobrena su 33 projekta vredna 12 milijardi dinara. Potpisana su 24 ugovora, od toga čak 13 sa domaćim investitorima. Ima onih koji i dalje misle da je tretman domaćih i stranih ulagača nejednak. 

"Stranac je privilegovan. On ne ide uopšte kroz ovaj lavirint kroz koji idu domaći. On ide direktno i njemu se rešava pod hitno! Pa mi izmeštamo auto-put zbog robne kuće. Pa gde to ima? I gde je taj trošak toga? Šta je to velika stvar da dođe 'Ikea', da dođe čitava država? Šta je to velika stvar da dođe 'Lild' i da narod juriša na piliće ko komunisti na Neretvu?", pita se profesor Miodrag Zec.

U potrazi za boljim životom, srpski radnici sada jurišaju u Slovačku. A ova zemlja, čiji smo recept prepisali, u tranziciju je ušla deset godina pre nas. Tokom protekle decenije, slovačka privreda je rasla po stopama dvostruko većim od naše. U te dve činjenice leži i odgovor na pitanje gde je Srbija posle više od deset godina primene slovačkog modela. Decenijama daleko od Slovačke.

broj komentara 20 pošalji komentar
(sreda, 16. jan 2019, 09:38) - anonymous Radovan [neregistrovani]

Te fabrike elektroinstalacija se umnozavaju

Bojim se da su te fabrike za proizvodnju elektrinstalacija za motorna vozila sve umnoznije,pa se pitam koliko su one rizicne po nasu privredu,polazeci od tog da su u njihova opremanja investicije po sravnjenju sa fabrikama slozenijih proizvodnih pogona za proizvodnju,tako reci bezznacajni,a po radniku se uzima isti iznos za uposlenost.Ne znam dali bi Vlada trebala da obrati paznju na te razlike ali mislim da je i to jedna u vidu mnogih obmana,sto ce vreme reci.Ja verujem u kineske i ruske investicije,pa donekle i italijanske.Nemci ce ispostovati ugovore,ali i oni predpostavljam imaju svoje vreme vaznosti,pa se pitam kako ce sve to teci posle isteka,i dali cemo biti prinudjeni na nove ustupke i ekonomske i politicke ili?To je moje razmisljanje zbog sve veceg broja tih fabrika kablova za el.instalacije.

(utorak, 15. jan 2019, 19:56) - Konfuzije [neregistrovani]

Sta je sad ovo?

домаћа и државна улагања ниска ? Da li je drzava domacin? Ocigledno nije !

(utorak, 15. jan 2019, 18:00) - nymous [neregistrovani]

Strane investicije

Kako niko ne kaze da sva zarada ili profit odlazi strancima, sto je tu toliko dobro. Jedina stvar sto narod ima neku zaradu, a gazda dobiva subvencije i besplatno gradjevinsko zemljiste i …

(utorak, 15. jan 2019, 15:38) - anonymous [neregistrovani]

@Standard

Мало га претера. Ја живим 30 година на западу и нико не ради 7 дана у недељи а поготово не 24 сата сем ако неће да ради суботом и недељом јер је сатница већа.
Радна недеља је нормална као што је била и код нас, 8 сати дневно са паузом за ручак између 1/2 сата и 1 сата, зависи где радиш, и паузом за доручак.
Од такве нормалне радне недеље се лепо живи, може и кућа да се купи итд, све друго је прековремени рад који ниси обавезан да прихватиш али се лепо плаћа.
Мало је неукусно да се поредимо ми на западу са Србијом. Нас овде нико није држао под санкцијама, бомбардовао и уништио нам привреду, зато не делите савете нашима у Србији, њихова мука је тешка.

(utorak, 15. jan 2019, 14:12) - anonymous [neregistrovani]

Nije isto!!!

Bruto domaci proizvod(GDP) nije isto sto i bruto nacionalni proizvod(GNP).Bruto domaci pokazuje koliko je proizvedeno u nekoj ekonomiji bez obzira da li su to domace ili strane firme,a bruto nacionalni pokazuje koliko su domace firme(u vlasnistvu nasih drzavljana)proizvele u zemlji i inostranstvu.
U prevodu sta nam znaci proizvodnja ako stranci skidaju kajmak?!
Dobra stvar su ruske a pogotovo kineske investicije,samo nisam siguran koliko ce to da traje,mozda nas prime u EU po hitnom postupku i onda ogranice kineske investicije.Kinezima je stalo da naprave geostrateski i ekonomski prodor u Evropu a mi to trebamo iskoristiti!

(utorak, 15. jan 2019, 13:54) - anonymous [neregistrovani]

Standard

Posto dugo godina zivim na zapadu upoznao sam kapitalizam u pravom smislu te reci!Ovde se radi 24 sata dnevno 7 dana u nedelji!!!Vezuje se armatura na zgradama i na minus 35!!!Naravno uz svu zastitu od kaciga,rukavica,skafandera, ali se radi! Standard na zapadu nije pao s neba braco moja!!Naravn tu i drzava mora biti pravna,bez korupcije i u kojoj ce funkcionisati sve institucije sistema.Mi u Srbiji smo nazalost daleko od svih tih elemenata!!!!

(utorak, 15. jan 2019, 13:27) - anonymous [neregistrovani]

???????

Ostavite se ljudi pametovanja prvo steknite radnu naviku pa tek onda trazite minimalnu platu od 500€:

(utorak, 15. jan 2019, 12:47) - anonymous [neregistrovani]

Nije mi jasno

Da Srbija nemoze direktno uloziti npr 200 miliona evra u poljoprivredu..stocarstvo.....tolika brda ravnice......koliko jedan Istambul treba mesa za samo jedan dan?.??

(utorak, 15. jan 2019, 12:45) - anonymous [neregistrovani]

tako je !

ali koji model ? Samoupravljanje ? Slazem se sa tim da treba podsticati strana ulaganja, i sa tim sto nam kupovna moc ostaje jako slaba...Dalje, iskreno, nisam ekonomista (stim sto i oni i te kako grese i ne znaju tacno sta da rade) a kamoli ja ?? Ovo je neresiva enigma za mene....

(utorak, 15. jan 2019, 11:42) - Драган КНН [neregistrovani]

Суфинансирање

Држава да суфинансира стране пројекте само у слабије развијеним крајевима и било гдје али и високопродуктивне фирме са најновијим технологијама !