Ekonomisti: Vreme za ukidanje zabrane zapošljavanja

U 2019. godini, kako kažu u Vladi Srbije za "Tanjug", neće biti ukinuta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i trenutno se sa MMF-om ne radi na novom modelu zapošljavanja, dok ekonomisti smatraju da je došlo vreme da se ta zabrana ukine.

Nakon više od pet godina od uvođenja privremene mere zapošljavanja u javnom sektoru uštedeo se novac, smanjen je višak radnika u pojedinim sektorima države, ali je s druge strane ta mera dovela do nedostatka kadrova u određenim sektorima države, pa je rad pojedinih institucija značajno otežan, poručuju iz Fiskalnog saveta i Ekonomskog instituta u Beogradu.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković u izjavi Tanjugu objašnjava da zabrana zapošljavanja nije pravi način za kontrolu broja zaposlenih.

"Zabrana zapošljavanja je mera koja je trebalo da bude privremenog karaktera i da obezbedi kontrolu i masu plata koja se isplaćuje u javnom sektoru. Međutim, ta privremena mera traje već šest godina i krajnje je vreme da se napusti, pošto je već dovela do toga da u pojedinim važnim delovima državnog sektora imamo manjak zaposlenih", ocenio je Vučković.

Takođe navodi da ta mera nije pravi način za kontrolu broja zaposlenih, već da je umesto nje potrebna odgovorna i ozbiljna analitična sistematizacija radnih mesta.

"Videti koliko ljudi zaista treba da radi u svakom državnom organu i onda se prema tome upravljati. Negde i dalje imamo previše zaposlenih, dok negde ima premalo zaposlenih. Nije dobro da postoje takve disproporcije i disbalansi", naveo je Vučković.

"Preispitati vladine mere o zabrani zapošljavanja" 

Direktor za naučno-istraživačke projekte Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić kaže da mu se čini da su se stekli uslovi da se vladina mera makar preispita.

"Za period važenja ove zabrane, više od pet godina, napravljene su s jedne strane velike uštede, a s druge strane redukovan je broj zaposlenih. To je na neki način, osim izazivanja povoljnijeg troškovnog efekta u mnogim segmentima javnog sektora, verovatno doprinelo do pada kvaliteta samih usluga", ocenjuje Nikolić.

Objašnjava da postoji evidentna nesrazmera broja zaposlenih u državnim institucijama, te dodaje da se problem mora rešiti, ali ne na uštrb kvaliteta.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 11. jan 2019, 13:14)
Иван Згрожени [neregistrovani]

Пребацити

прекобројне у секторе где постоји мањак али не запошљавати више трутова. Зар електронска управа нема никаквог ефекта? Како је могуће да домаћи "стручњаци" траже више бирократије а ММФ не? Зар опет, као у доба самоуправног фашизма, треба да нас поједе администрација? Сећам се, а многи су изгледа заборавили, да је седамдесетих година прошлог века уведена "договорена економија" са ЗУР (Закон о удруженом раду). Тада су компаније које су имале једну администрацију разбијане у више делова ООУР, СОУР итд. Свака нова јединица је добијала своју администрацију уз стару. Однос оних који раде и оних који администрирају је доведен до апсурда. То је био период када се држава енормно задужила у иностранству делимично и ООУР-изацијом државе јер је свака република добила право да се самостално задужује а НБЈ била одговорна за враћање дугова. Све то је довело (и поред огромног административног и контролног апарата) до распада система у привреди али и у држави. Закони морају бити једноставни, лако разумљиви и спроводиви а управа мала и ефикасна. Тржишне силе а не корумпирана администрација треба да буду доминантни управљачи државом.