Građani (ne)osigurani, Srbija daleko ispod proseka EU

Razvijenost tržišta osiguranja ukazuje na ekonomsku snagu i finansijsku stabilnost zemlje. U proteklih desetak godina, otkad Narodna banka nadzire rad osiguranja kod nas, tehničke rezerve kompanija porasle su sedam puta, a uplata premija trostruko, što govori o skoku životnih polisa. Ipak, ukupnim rastom osiguranja od 5,2 odsto u prošloj godini, taj sektor nije zadovoljan.

U prošlu godinu tržište osiguranja ušlo je sa planom da će dostići milijardu evra uplaćenih premija. Zvaničnih podataka za poslednje tromesečje još nema.

"Nažalost, kada pričamo o prva tri kvartala, imamo situaciju da tržište osiguranja nedovoljno raste u odnosu na rast društvenog proizvoda", kaže direktor Viner štediše osiguranja Zoran Blagojević.

To je iznad rasta BDP-a, ali je za povećanje udela u njemu nedovoljno. Sa dva odsto, kaskamo čak i za zemljama u razvoju gde je taj prosek 3,3, a u razvijenim zemljama preko sedam odsto.

"Moramo da učinimo sve da pređemo tri odsto društvenog proizvoda i da se približimo drugim zemljama koje su danas deo Evropske unije, u odnosu bruto premije i bruto proizvoda", naveo je direktor Dunav osiguranja Mirko Petrović.

U Narodnoj banci procenjuju da sektor osiguranja neće dostići okruglih milijardu evra, ali će dostići 100 milijardi dinara. Osiguranja su važan investitor, čak 83 odsto novca ulažu u državne hartije.

"Što se tiče ulaganja u neke alternativne vidove, poput ulaganja u nekretnine, tu je slabo učešće, negde oko dva do tri posto. Nadamo se da će neki naredni period osmeliti osiguravajuća društva da krenu", ističe viceguverner NBS Željko Jović.

Kristof Cetl, direktor Grave osiguranja, ukazuje da je Beograd jedno veliko gradilište.

"Mi smo krenuli da investiramo šest i po miliona evra u nekretnine. U narednoj godini investiraćemo još do 20 miliona evra", rekao je Cetl.

Da se o alternativi razmišlja, pokazuje i nova polisa, uz koju vlasnik prvi put deli rizik sa osiguravačem, koji ulaže u Investicione fondove. Da to može biti unosno, pokazuje prošlogodišnji rast imovine fondova za 13 odsto. Ipak, i osiguranja izbegavaju velike rizike.

"U prilog tome, govori podatak da se 89 posto od ukupne imovine nalazi u novčanim fondovima, 10 posto u balansiranim, a samo jedan posto u fondovima rasta, tj. akcijskim fondovima", navodi direktor Investicionog fonda-Rajfajzen Rade Bjelobaba.

Uz sve polise, osiguranje kod nas stiglo je do 134 dolara po glavi stanovnika. U zemljama u razvoju prosek je 166, a Evropskoj uniji 2.430 dolara. Ključ je u stalnoj edukaciji stanovništva, ocenjuju osiguravači.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 09. jan 2019, 07:59) - anonymous [neregistrovani]

Kakvo crno osiguranje

Za moju platu to je misaona imenica. Molim malo ozbiljnosti !

(ponedeljak, 07. jan 2019, 22:38) - anonymous [neregistrovani]

:)

Cemu to sluzi?

(ponedeljak, 07. jan 2019, 21:29) - anonymous [neregistrovani]

Premije male

Premije male, upacujes 20 god. I na kraju budes na nuli ili cak u minusu... i kad treba da naplatis osigiranje nadju ti, ne dlaku vec periku u jajetu samo da ti ne bi isplatili celu obecanu sumu...

(ponedeljak, 07. jan 2019, 20:31) - Aleksa [neregistrovani]

Osiguranik

Pa kako da se uplati bilo koja suma kad su plate male. U kanadi 50% stanovnistva ne uplacuje u osiguravajuce fondove je su im manja primanja a daleko vece nego kod nas.
Drzava treba da stimulise da se uplacuje u privatne penzione fondove.

(ponedeljak, 07. jan 2019, 19:56) - anonymous [neregistrovani]

Cime

Sa platom od 24000, pardon sada sa 27000 dinara jedva da imam za osnovne potrebe. Nista mi ne pretice da bi se osigurao, naprotiv svakog meseca mi sve vise fali.

(ponedeljak, 07. jan 2019, 19:51) - anonymous [neregistrovani]

Koliko se

procenjuje da ide u privatne dzepove?