Šta za srpsku ekonomiju znači smanjenje javnog duga?

U novu godinu srpska ekonomija ušla je sa manjim javnim dugom – sa 61,6 odsto koliko je iznosio na kraju 2017. godine pao je na 54 odsto BDP-a. U Ministarstvu finansija ističu da je ovo važna osnova za dalji rast srpske privrede.

"U poslednje dve godine, zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama koje je preduzela Vlada RS, rast duga je najpre usporen u 2016. godini, a po prvi put od 2008. godine došlo je do smanjenja učešća javnog duga u BDP-u. Trend smanjenja javnog duga u BDP-u nastavljen je i u 2017. i 2018. godini", navode u Ministarstvu finansija.

Dodaju da je jedan od glavnih ciljeva Ministarstva finansija da i u narednom periodu prevremeno otplaćuje dugove i kredite.

"Po prvi put smo tako ove godine imali dve aukcije otkupa državnih hartija od vrednosti koje dospevaju u februaru 2019. godine, a koje su u potpunosti uspešno realizovane i na kojima je otkpljeno po deset milijardi dinara. Time je dug ukupno smanjen za 20  milijardi dinara", navode u Ministarstvu finansija.

Smanjenje javnog duga dobit je i za ekonomiju i za građane.

"To pre svega garantuje stabilnost, makroekonomsku stabilnost, koja se ogleda u niskom rastu inflacije, stabilnom kursu, uopšte stabilnoj privredi. Poboljšava se kreditni rejting zemlje, prosto moće će bolje da konkuriše zemljama sa kojima se takmičimo u regionu koje imaju bolje uslove poslovanja", objašnjava Siniša Mali, ministar finansija.

Niži javni dug znači i niže izdatke za kamate. Oni za 2018. godinu iznose 106 milijardi dinara, dok smo na kraju 2016. godine za otplatu kamata izdvojili 128 milijardi.

"Ako su izdaci za kamate manji onda ostaje više sredstava na raspolaganju za neke druge namene. Primera radi u poslednje tri godine izdaci za kamate su smanjeni za 20 milijardi dinara, za naše prilike – to je recimo dve trećine budžeta za kompletnu dečiju zaštitu ili 1/3 budžeta za socijalnu zaštitu. Ili možda ono što je građanima najjasnije – 20 milijardi bi npr. bilo dovoljno za povećanje plata i penzija za oko 2,5 odsto", navodi Danko Brčević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

"Smanjenje javnog duga treba da ostane prioritet fiskalne politike" 

Stručnjaci napredak ocenjuju kao odskočnu dasku za dalji razvoj, ali podsećaju i na stare zadatke.

"To što je javni dug na silaznoj putanji to ne znači da smanjenje javnog duga ne treba da ostane prioritet fiskalne politike zato što javni dug može da eksplodira naglo i preko noći, a u prilog tome govori nam i novija ekonomska istorija. Javni dug je npr. 2008. bio ispod 30 odsto BDP-a da bi u relativno kratkom roku do 2015. godine dostigao preko 70 odsto BPD-a, znači da se udvostručio", objašnjava Anica Telesković, ekonomski novinar.

Najniži udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu zemlje zabeležen je 2008. godine, kada je sa nominalnim iznosom od 8,78 milijardi evra on učestvovao u BDP-u sa 28,3 odsto, dok je najveći udeo, od 201,2 odsto BDP-a, registrovan 2000. godine.