Ekonomija u 2019 – nova godina, stari zadaci

U novu godinu svetska ekonomija ušla je sa teretom starog predviđanja, a to je usporavanje i moguća nova kriza. Domino efekta se pribojava Srbija, ali i uzda u rezultate u godini za nama. U međuvremenu rezimira se ekonomska godina za nama. O dobrima utisak je nepodeljen.

Za direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića najbolji rezultat je dolazak kineske kompanije 'Ciđin' u Bor.

Zoran Petrović, predsednik UO Američke privredne komore, navodi da je najbolji utisak to što javni dug opada u odnosu na BDP, ali i budžetski suficit.

"Srbija je nakon dužeg vremena dostigla prosečnu stopu rasta zemalja centralne i istočne Evrope koje su članice EU. U 2018. imali smo umeren rast zaposlenosti, porasle su realne zarade", navodi Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Uz tri milijarde stranih investicija otvorena su radna mesta i podstaknut ukupni ekonomski rast.

"Rast privrede koji će ove godine iznositi 4,3 odsto je jednim delom posledica jednokratrnih faktora, odnosno oporavka poljoprivrede od suše. Da nije toga, bio bi 3,3 odsto. Kada je u pitanju rast zarade, rastu brže od produktivnosti, što znači da slabi konkurentnost privrede Srbije", objašnjava Arsić.

Planovi za 2019. 

Predsednica Vlade Ana Brnabić navodi da su planovi da se u 2019. nastavi isti tempom.

"Planirali smo rast od 3,5 odsto, to je ambiciozno, jer nam je u 2018. godini bila dobra poljoprivredna sezona, dobra građevisnka sezona jer u prvom kvartalu skoro da nismo ni imali zimu pa nije bilo pauze, a imali smo nisku osnovicu iz 2017. godine", navodi Brnabićeva.

Iz stare smo u novu godinu preneli i stare zadatke. Za Miladina Kovačevića to je jačanje poreske administracije.

"Vladavina prava, efikasnost pravosuđa, napravljeni su pomaci, ali to je daleko od zadovoljavajućeg. Problem je značajno učešće sive ekonomije, korupcija", navodi Petrović.

Uslove poslovanja oslikava i lista Svetske banke. Pad na njoj kao minus beleži i predsednica Vlade.

"Ako ne radimo dovoljno brzo, neko napreduje brže. Mi jesmo napredovali, ali su nas neke zemlje prestigle", navodi Brnabićeva.

To što je manje ljudi na birou rada, jednim delom je posledica onoga što muči ceo region – iz zemlje nam odlazi 30.000 ljudi godišnje.

"Osamdeset devet hiljada ljudi je počelo da uplaćuje penzijsko i invalidsko, to je podatak da su kreirana nova radna mesta. Mi nemamo evidenciju koja lica napuštaju državu da bismo ih brisali niti imamo pravo na tako nešto", navodi Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu.

U nizu političara optimista, ministar finansija građanima obećava da i ove godine mogu da očekuju dobre vesti i da će nam uz ubrzani ekonomski rast trebati pet do sedam godina da se približimo standardu i kvalitetu života u EU.