Ljajić: Nivo sive ekonomije smanjen sa 21,5 na 15 odsto BDP-a

Rasim Ljajić je, na panelu "Siva ekonomija – dupli trošak za potrošače", ukazao da siva ekonomija nikada neće biti u potpunosti iskorenjena, kao ni korupcija, primetivši da nema zemlje u svetu koja se ne suočava sa tim problemima.

Navodi da u poređenju sa članicama EU, Srbija nije ni najgora ni najbolja u toj oblasti, i da ima puno zemalja koje su lošije od nas - na primer u Bugarskoj je procenat sive ekonomije 42 odsto, u Rumuniji 30 odsto, Sloveniji 24 odsto i Hrvatskoj 25 odsto.

"Ne govorim to da bih kazao da mi nismo loši, već da je problem takav da iziskuje puno rada i jake političke volje. To će biti ključna stvar u borbi protiv sive ekonomije", dodao je Ljajić.

Konstatujući da je za suzbijanje sive ekonomije neophodna koordinisana i permanentna borba, a pre svega politička volja, mehanizmi i pravni okvir, ministar je ocenio da je kod nas ta volja najodlučnije pokazana od 2015. godine, kada je usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv sive ekonomije i Zakon o inspekcijom nadzoru.

Do sada smo, kako je napomenuo, imali situaciju da inspekcije ne mogu da kontrolišu one koji rade na crno pa cenu plaćaju oni koji su registrovani, a sada novi zakon omogućava da se kontrolišu i registrovani i neregistrovani privredni subjekti.

Prema njegovim rečima, od 15. jula 2015., kada je zakon stupio na snagu, za 17 odsto je povećan broj registrovanih privrednih subjekata, sa 334.000 na 391.000, što je, ističe, prvi pokazatelj da je zakon dao rezultate.

Ministar trgovine je naveo da će zakon doneti i mogućnost formiranja jedinstvenog informacionog sistema, s čime se kreće naredne godine, a koji će "uvezati" rad 42 inspekcije na tržištu Srbije.

"Nedovoljan broj inspektora" 

Veliku prepreku za postizanje boljih rezultata, kako je predočio, predstavlja nedovoljan broj inspektora, što je naročito primetno u turističkoj inspekciji, gde je obim sive ekonomije takođe veliki.

U tom sektoru, kaže, postoji 114 inspektora, od čega su 72 republički, a 42 lokalni, koji treba da pokriju veliki broj ugostiteljskih objekata, turističkih agencija, skijališta, nautičkih područja i čitav niz drugih nadležnosti.

"To nije moguće. Zato Ministarstvo za državnu upravu sada radi analizu svih inspekcijskih službi, kako bi utvrdilo gde su manjkovi, gde viškovi. To može da smanji obim sive ekonomije", izjavio je Ljajić.

Kao najveći izazov pred nama vidi internet trgovinu, budući da je milion i 800 hiljada ljudi prošle godine prometovalo u toj oblasti, što je za 50 odsto više nego pre tri godine.

Naglašava da je u borbi protiv sive ekonomije najvažnija društvena svest, jer, kako kaže, ne postoji ni zakon ni norma koja može da predvidi svaku životnu situaciju i da spreči korupciju i sivu ekonomiju.

"Ako korupcija postane način života, uvek ćete naći neku rupu da nekog prevarite", primetio je ministar apelujući na jačanje svesti, regualtiva i mehanizama države.

Zaključio je da je borba protiv sive ekonomije važna i zbog smanjivanja poreskih opterećenja, jačanja ekonomije i životnog standarda.

"Važna ulogu poreske policije u suzbijanju sive ekonomije"

Pomoćnik direktora Poreske uprave Nada Novosel je istakla da vrlo važnu ulogu u suzbijanju sive ekonomije ima poreska policija, koja najviše problema uviđa u oblasti prometa dobara.

"Poreska policija je samo u prethodnoj godini najviše problema imala u trgovini. Roba je oduzimana fizičckim licima i to duvan, cigarete, zatim roba uvezena iz Kine i Turske", izjavila je Novoselova.

Siva ekonomija, kako dodaje, primećena je u velikoj meri u poljoprivredi, veliki je broj neevidentiranih prihoda, ali i u trgovini automobilima i mobilnim aparatima i u građevinskom sektoru, kod prometa građevinskog materijala.

U sklopu nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, Poreska uprava i poreska policija su, kako kaže, jedan od ključnih nosilaca borbe protiv sive ekonomije.

"U ovoj godini je podneto 1.339 krivičnih prijava, a iznos utajenog poreza je preko 10 milijardi dinara", zaključila je Novoselova.