Poslednji trzaji Beogradske berze

Za kim zvone zvona na Beogradskoj berzi, ako je svaki petak na srpskom tržištu kapitala crni petak. Pre bi se moglo reći da su to neka crkvena zvona koja se, nažalost, u danima žalosti oglašavaju, kaže broker Nenad Gujaničić.

Nedavno je na sva zvona objavljena vest kako je, posle 80 godina, jedna privatna kompanija „Fintel energija“ prvi put dobrovoljno izašla na berzu. Upravo u ime tog svečanog čina oglasila su se berzanska zvona.

Nekadašnja brokerka Dragijana Radonjić Petrović kaže da se nada da su to bila svečarska zvona, ali da se boji da možda nisu zvonila i na uzbunu.

„Jer, zaista naša Beogradska berza i tržište kapitala se poslednjih nekoliko godina nalaze u takvoj krizi da je to zvono možda pre uzbuna, nego svečani čin te inicijalne javne ponude“, kaže Radonjić Petrovićeva.

Protekle nedelje prosečan dnevni promet akcijama bio je oko 28.000 evra. To znači da je prosečna zarada berze doslovce iznosila nešto malo više 6.000 dinara. To je plen oko koga su se „otimali“ vukovi sa „srpskog Volstrita“. A pre krize, bilo je dana kad se na Beogradskoj berzi dnevno se obrtalo i po deset miliona evra. U petak posle podne kretanje beleksa 15, zvaničnog indeksa Beogradske berze, izgledalo je kao ravna linija, na čijem se kraju jedva nazire puls.

Berza na samrti

„Ravna linija, slažem se sa vama, indicira nešto što ne želimo da vidimo nikad i nigde“, ocenjuje Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

To znači da je Berza blizu smrti, dodaje Dragijana Radonjić Petrović.

„To je nešto što je blizu kraja. Još poslednje trzaje života daje, približava se ravnoj liniji.“

Berzanski stručnjaci kažu da je srpska berza sada gotovo u stanju kome. Prometa nema, jer nema ulagača. A ulagača nema jer u ponudi nema kvalitetnih „papira“.

„Sasvim je jasno. Investitori ne mogu da dođu na tržište iz turističkih razloga. Dakle, tamo gde postoji ponuda, gde postoji razlog upotrebe sredstava, tamo će i doći. Za koga je to signal? Za srpski ekonomski sistem. Dakle, tržište kapitala je važna komponenta svakog ekonomskog sistema. Ima primera razvijenih berzi u nerazvijenim zemljama, ali nema razvijenih zemalja bez razvijene berze“, ocenjuje direktor Beogradske berze.

Mnogi uzrok propasti srpskog tržišta kapitala vide u tome što berza znači polaganje računa. A to ne odgovara nikome. Ni državi, ni krupnom kapitalu. Sigurno da je za pad prometa na berzi, jednim delom, zaslužna i svetska ekonomske kriza, kada je zvanični indeks Beogradske berze pao za više od 75 odsto. Najbolji beogradski brokeri 2008. godine izgubili su novac.

Srpskog brokera stigla najgora kletva

„Sve berze su doživele udar i izvesno povlačenje investitora. Nažalost, za razliku od većine, evropskih berzi, na našoj berzi se povratak investitora nije desio. Nakon cunamija krize koji je proizveo i ostavio za sobom, na našem tržištu se, objektivno, nije pojavilo ništa novo“, kaže Krneta.

Kažu da je najgore prokletstvo brokera – kad nema prometa. Da broker pre može da prihvati i da gubi nego da u rukama drži „hartije“ koje ne može da proda. Prosečnog srpskog brokera stigla je najgora kletva. Zato danas mnogo više trguje na svetskim berzama nego na srpskoj berzi.

Nenad Gujaničić kaže da se većina brokera u Srbiji, nažalost, ne bavi više domaćim tržištem.

„Više se bave stranim tržištem. I, nažalost, naši građani više investiraju u inostranstvu nego što to rade u našoj zemlji“, ističe Gujaničić.

Siniša Krneta kaže da je nivo kapitala koji srpski investitori investiraju u akcije van Srbije višestruko veći nego kapital koji se investira na Beogradskoj berzi.

Kažu da su Srbima, na primer, na stranim berzama posebno atraktivne akcije „Dojče telekoma“, u kome je nemačka država jedan od akcionara. Dok akcije srpskog Telekoma, čiji su vlasnici, sve i da hoće, naši građani ne mogu ni da prodaju, ni da kupe.

Telekom na berzi – dah novog života

Kada je o prvoj inicijalnoj javnoj ponudi reč, Dragijana Radonjić Petrović kaže su možda pojedinci čuli da se jedno preduzeće odlučilo da prikupi šest miliona evra na berzi, ali da je, recimo, Telekom izašao na berzu, onda bi to svi znali.

„Telekom ima nas pet miliona akcionara i svi smo zainteresovani da pratimo situaciju", kaže ova nekadašnja brokerka.

Ne postoje zakonske prepreke da Telekom izađe na berzu. Da je ova kompanija listirana na berzi, mi danas ne bismo pričali o tome da li je ova državna kompanija preplatila „Kopernikus“ ili ne. Šta bi za srpsku berzu značio eventualni izlazak Telekoma na tržište kapitala?

„To ne da bi značilo, već bi to bio dah novog života. To je jedan od ključnih događaja koji, s nestrpljenjem očekujemo na finansijskom tržištu. Takva vrsta kompanija, u žargonu finansijskog rečnika su takozvane 'lardž keps', kompanije velike tržišne kapitalizacije. Kompanije koje menjaju igru“, odgovara Krneta.

U nedostatku kapitalca, na gladno srpsko tržište rukovodstvo Beogradske berze pokušava da „dovuče“ neko sveže meso. Projekat „Izađi na berzu“ traje do marta sledeće godine, a cilj je da se, posle „Fintel energije“, još dve privatne kompanije pripreme za dobrovoljan izlazak na berzu.

Preživeli samo najžilaviji brokerski vukovi

„Generalno, možemo reći da je sada berza na izuzetno niskom nivou i da je veoma teško da se jednim potezom ona oporavi. Čak i kad bi neki kapitalista ili država želeli da izađu na berzu i da prikupi kapital, to bi bilo izuzetno teško zbog toga što je tržište palo na baš niske grane. Šta to praktično znači? Da su investitori izgubili poverenje i sigurnost, a to je pre svega rezultat nekoliko korporativnih skandala u prošlosti", skeptičan je broker Nenad Gujaničić.

Berza je tokom privatizacije otkrivala i neke od najvećih tajkunskih tajni. Tako smo 2011, preko berze saznali da je Miroslav Mišković vlasnik više od 100 firmi. „Delta agrar“ je kupovala „Jedinstvo“ iz Apatina i kompanija je morala je da prikaže sva povezana lica. Do poslednjeg. Posle prvog talasa privatizacije na berzi, kao da je sve stalo. Čini se da se sada i berzanska infrastruktura polako topi. Tokom protekle decenije broj brokerskih kuća skoro da je desetkovan. Kako, danas, posle gladnih godina, izgledaju vukovi sa „srpskog Volstita“?

„Ne možemo vukovima da ih nazovemo“, kaže Dragijana Radonjić Petrović.

„Možda vukovima, ali usred zime. Koji se bore za opstanak. Pa su već izgladneli, godinama iscrpljeni, jer nemaju šta da rade, bore se za preživljavanje. Ostali su samo najžilaviji. Svojevremeno je bilo možda 100 brokerskih kuća, a sad ne znam tačno statistiku, ali mislim da ih nema više od petnaestak-dvadeset. Ali čak i tih petnaestak-dvadeset bi bilo dovoljno da ima prometa, da imaju šta da rade“, zaključuje ona.

Nekoliko puta u proteklih nekoliko godina srpski državni zvaničnici obilazili su svetske berze. Srpsku berzu, koja se nalazi u Ulici Omladinskih brigada, na samo nekoliko stotina metara od Palate Srbija su zaobilazili. Na srpskoj berzi nastavlja se oseka investitora i kapitala. Ako se nešto ne promeni, državni zvaničnici imaće samo jedan razlog da dođu na Beogradsku berzu – da ugase svetlo.