Nedimović: Sva sredstva iz Ipard fonda biće potrošena

Branislav Nedimović je, gostujući u emisiji "Talasanje" Radio Beograda 1, naveo da je proces Ipard kontrole dosta složen, jer postoje dve kontrole pre odobravanja projekta.

"Pričaću vam jedan kuriozitet, imali smo jednog poljoprivrednika prijavio čovek da uzgaja tri hektara krompira i hteo je da dobije, mislim da je reč o traktoru, ispunjavao prethodno sve uslove, sve u redu. Međutim, kada smo izašli na terensku kontrolu, nema tri hektara krompira, nego 1,4. Gde je 1,6 hektara, ono šuma. Hoću da vam kažem da mora da se promeni svest ljudi koji podnose aplikacije, nema igre sa takvim stvarima. Imamo mi dosta aplikacija, npr. za traktor imamo više aplikacija nego što je bilo novca u prvom pozivu, što je dobro", kaže Nedimović.

Istakao je su sada u toku novi pozivi i da će ljudi moći da dođu na red, kao i da ima i novca.

"Mislim da mi imamo sasvim dovoljno aplikacija, odnosno mi smo očekivali da ćemo imati oko 200 aplikacija, a imali smo 504. Tako da ja sam zadovoljan količinom aplikacija", dodao je Nedimović.

Ukazao je da je nezadovoljan strukturom podnetih zahteva, jer otprilike 70-30 odsto je u korist prostora iznad Save i Dunava u odnosu na centralnu Srbiju.

"Doduše, takvi su po prirodi bili ti pozivi, mehanizacija i traktori. Ljudi su prethodnoj godini iz centralne Srbije koristili nacionalna sredstva za nabavku traktora, što na primer nisu mogli da koriste ovi od gore, jer smo mi davali za voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo koje imate više u centralnoj Srbiji. Ljudi su koristili te programe, 2.100 traktora smo samo dali subvencionisanih sredstava po 15.000 evra skoro po traktoru", objasnio je ministar.

Ima tu svega i moramo da radimo, to je kontinuiran proces, učimo se svi u tome, kaže Nedimović.

"Ja se neću smiriti dok ne potroše sav novac naši poljoprivrednici iz Ipard fonda, ima da ga potrošimo do zadnje pare, na nek ovi u Briselu, mogu to slobodno da kažem, crknu od muke", naglasio je Nedimović.

"Poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju mnogo više sredstava"

Najavio je da će poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju biti mnogo više sredstava za subvencije, kao i da će naročito više subvencija ići za stočarstvo u delu tovnog govedarstvo u delu genetskog materijala koji je neophodan za razvoj tovnog govedarstva.

"Isto tako povešćemo računa i o mleku. Zbog Laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka mi ćemo sad moći da klasiramo mleko, koje je ekstra kvaliteta, koje je nižeg kvaliteta, a ne da plaćamo svima isto. Mi smo sad imali premiju sedam dinara za mleko, pa da li je ono višeg ili nižeg kvaliteta potpuno je bilo svejedno. Nama je cilj da unapredimo to, da oni koji to dobro rade da ih nagradimo, a sa druge strane oni koji to manje dobro rade da ih podignemo na višu stepenicu", objasnio je Nedimović.

To je ono što je ideja, kaže ministar i dodaje da će se ulagati dosta u mehanizaciju, u sisteme za protivgradnu zaštitu, u osiguranje poljoprivredne proizvodnje, kao i u sisteme za navodnjavanje.

"Što se tiče onih klasičnih stvari, uvek ljudi misle da su subvencije ono što daš po hektaru, to će ostati 4.000 dinara po hektaru, neće biti povećanja", napominje ministar i kaže da su istraživanja pokazala da kada se davalo 12.000 dinara po hektaru bilo je problema.

"Imali smo dve različite situacije – jedna da to uopšte nije odlazilo u poljoprivrednu proizvodnju u najvećem delu, nego u klasičnu potrošnju i drugo da smo imali situacija da je recimo 2009. godine bila neka subvencija i 59.000 poljoprivrednih proizvođača je podnelo tužbe protiv države, jer te subvencije nije nikad ni dobilo. Vi možete da date onoliko novca koliko imate, koliko je jorgan dugačak možete da se pokrijete", kaže Nedimović.

Supervizija kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave

Nedimović kaže da će Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, koja je pre nekoliko dana dobila akreditaciju, omogućiti državi superviziju kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave.

"Nesporno je da te laboratorije koje kontrolišu imaju akreditacije, ali privatna laboratorija kontroliše privatnog subjekta. Mi moramo voditi računa o svesti na kojoj se mi nalazimo, to su sve tek stvari u povoju, da bez učešća države u ovom sistemu to nije čitava priča zaokružena", objašnjava ministar.

Napomenuo je da će se država pojavati kao supervizor, gde će moći da kontroliše i sam kvalitet mleka, ali isto tako i laboratorije koje kontrolišu kvalitet mleka.

"Pa da vidimo sad šta se dešava, a ne da bude kadija te tuži kadija ti sudi, da imamo istog proizvođača ili uvoznika, a njegova tetka ili ujna je vlasnik laboratorije koja to kontroliše. To uvek sumnju baca na čitav taj proces, oni imaju akreditaciju, sve je to u redu, međutim morate imati i neko nadtelo, jer država mora da vodi računa o bezbednosti hrane. Složićete se da je u 21. veku to jedan od najvažnijih segemenata kojim moramo da se bavimo", istakao je Nedimović.

"Biće kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda"

Do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji biti kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda, najavljuje Nedimović.

"Tu pre svega mislim kontrolu voća i povrća na pesticide, mislim pre svega na kontrolu MOM-a, a to je ono mašinski otkošteno meso koje se uvozi i koje se koristi i za viršle, salame koje su najčešće predmet spekulacija", kaže ministar.

Mi smo pre šest meseci doneli pravilnike o deklarisanju hrane i pravilnike koji definišu kako to treba izgleda, navodi Nedimović i dodaje da bez laboratorije to nije završen proces.

"Sve je to super u normativi, donesete pravila igre, ali ako ne kontrolišete to nije završen proces, mi sad želimo da završimo proces. Radićemo kompletnu kontrolu na mikrotoksine, uključujući i aflatoksine, između ostalog ne samo vezano za mleko, nego i za kukuruz i sve ono što se pojavljuje", istakao je ministar.

Pored toga, navodi da je Ministarstvo poljoprivrede formiralo poseban sektor za klimatske promene kako bi se predupredile negativne posledice klimatskih promena.

Navodi da se već aktivno bave i sistemom za navodnjavanje, kao i da su izgrađeni sistemi za navodnjavanje koji pokrivaju 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je izuzetno atraktivno.

Naglasio da su pokrenuli prve automatske protivgradne stanice na Radarskom centru Valjevo i da će to javnost imati priliku da vidi.

"Onda će neko pitati zašto Radarski centar Valjevo, pa on je kontrolisao prostor koji je bio najugroženiji u svih ovih prethodnih 20 godina. To su vam dve, tri kombinacije sistema za navodnjavanje, zaštite i finansijske zaštite u smislu osiguranja kako biste klimatske promene, koje su evidentne, kako biste ih predupredili", zaključio je ministar.