Ndegva za RTS: Budžet osnova za rast privrede i standarda građana

Stiven Ndegva, u intervjuu za RTS, govori o budžetu za narednu godinu i planu povećanja plata i penzija, dokle se stiglo sa programom Svetske banke u Srbiji, ali i tome koliko kriza na KiM može da utiče na rast ekonomije.

Za iduću godinu Vlada je predvidela državnu kasu koja će omogućiti razvoj privrede i povećanje standarda građana. Osnove za to su investicije u infrastrukturu, povećanje plata i penzija. Koliko je to realno, kakva je Vaša ocena, da li je to i dugoročno?

Što se tiče budžeta, mi mislimo da je to pozitivan korak u pravcu novog plana razvoja i rasta. Taj budžet održava fiskalnu stabilnost, jer je projektovan i deficitan 0,5 odsto, što je bolje nego prošle godine. To je dobro. Investicije su povećane za 300 miliona dolara, pa kad se sve to realizuje imaćemo bolji standard života i privredni rast.

Što se tiče plata i penzija, odnosno povećanja, to je pomalo za brigu. Penzije su dogovorene sa fondom i sa Vladom da mogu da se koriguju, ali što se plata tiče mislimo da moramo da pokušamo da uvedemo reforme o kojima smo pričali unazad dve godine.

Vi mislite na platne razrede, još pre dve godine ste upozorili da je važno da se zna koliko je plaćeno svako radno mesto, bez obzira gde je taj posao. Zašto mislite da se to još nije uradilo?

Mislimo da je to nešto što je osnovno, važno je u svakoj modernoj ekonomiji imati predviljiv, racionalan i kredibilan javni sektor koji zavisi od zasluga. To je racionalizacija, dogovoreno je sve to, a mi smo razočarani zbog kašnjenja, jer mislimo da bi bilo korisno kako bi bile poboljšane javne usluge.

Vi ste na polovini programa petogodišnjeg koji ste planirali za Srbiju. Koliko novca je potrošeno i koliko je ostalo za koje projekte? 

Nas raduje što podržavamo Vladu što se rasta tiče. Taj novi plan rasta podrazumeva dva koraka koji pomažemo. Prvi je putem budžeta koji bi trebalo da pomogne velike reforme da se poboljša konkurentnost ekonomije i kako bi ekonomija bila okrenutija tržištu, uključujući i stvari kao što su racionalizacija toga na koji način se stečaj dešava.

Imamo i neke investicione projekte koje pripremamo. Jedan što se tiče regionalne trgovine, koji će pomoći da Srbija bude povezanija sa regionom, trgovinom. Imamo i projekat za poresku upravu, takođe imamo program digitalnog upravljanja, koji će iduće godine da dospe. Konačno postoji projekat u poljoprivredi. Upravo smo počeli da ga projektujemo sa Vladom i to bi trebalo da krene da se realizuje krajem iduće godine.

Koliko je novca ostalo za te projekte?

Za narednu godinu za te projekte koje sam spomenuo to je između 200 i 300 miliona. U planu imamo još nekih 300 miliona. Tako da smo na polovini i imamo pripremljene projekte u vrednosti od 800 miliona. Ukupno je milijardu i 800 miliona. Ide relativno dobro i to imamo u pripremi za naredne dve godine.

Koliko krize, poput ove koju sada imamo na Kosovu, utiču po Vašem mišljenju na rast ekonomije, na sve ove planove i uspehe koji postoje u ekonomiji?

Generalno posmatrano svaka kriza utiče na poverenje u ekonomiju. Poslovni ljudi krenu da oklevaju. Planiranje za budućnost je nestabilnije. U Svetskoj banci naravno više volimo ekonomije koje mogu da budu zaštićene od političkih kriza. Fokusiramo se da pokušamo da ekonomija bude otpornija na takve šokove. Ali u smislu naših programa oni nisu pogođeni.