Podrška države složenim zadrugama

Nisu mogli sami, sada će do kupaca i dobre cene pokušati udruženi. Pet zadruga iz Arilja, Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Velike Plane i Kragujevca osnovalo je u avgustu, u Arilju, prvu složenu zadrugu. Na 300 hektara gaje koštičavo, jabučasto i jagodasto voće. Najviše računaju na ariljsku zvezdu – malinu.

"Ona će se iskuljučivo baviti preradom, marketingom i plasmanom tih prerađenih proizvoda od voća. Imamo pozive sa svih strana da se učlane ali nismo baš radi proširenju jer ne treba raditi nešto megalomanski. Bolje da se osniva što više složenih i prostih zadruga, jednostavno da raširimo tu mrežu i između sebe da sarađujemo", kaže Božo Joković iz Prve složene zadruga "Naši voćari" u Milićevom selu.

Voće iz pet regiona skladišti se u hladnjači u Arilju.

Oko 230 kilometara severenije, u Slankamenu, četiri zadruge osnovale su složenu zadrugu "Složni voćari". Zajedno obrađuju 2.120 hektara. Tvrde – ima prostora za proširenje proizvodnje i mesta za nove zadrugare.

Trenutno ih je 80, ali sarađuju sa stotinak kooperanata. Najviše proizvode jabuke, nešto manje breskve i šljive. Dok najveća zadruga u složenu zadrugu ulazi sa iskustvom i hladnjačom, najmlađa ulaže mladost i znanje.

"Imamo 80 do 90 odsto zadrugara sa fakultetskim diplomama koji su nastavili i dalje da se školuju na master studijama jer jednostavno ne može agrar više da funkcioniše i poljoprivredna proizvodnja da se radi bez škole i bez nauke", kaže  Nikola Lončar, direktor Zadruge "Mladi voćari". 

Zajedno znaju da proizvedu ali i da prodaju.

"Možda završi 10 odsto ili nešto više na našem domaćem tržištu ali kažem 90 odsto, možda i više završava na tržištu Ruske federacije", kaže Ivan Tomić iz zadruge "Voćar" u Slankamenu.

Baš te, najveće kupce, ekipa RTS zatekla je u hladnjači.

"Dobar je kvalitet jabuka. Želimo već sledeće nedelje da pošaljemo prvu isporuku u Moskvu. Potpisali smo ugovor i dogovorili cenu", kaže Gugar Askerov, kupac za rusko tržište.

Sa osnivanjem složene zadruge stiže i novac za modernizaciju od države.

"Mi smo obezbedili 100 hiljada evra iz sopstvenih sredstava da bi učestvovali na konkursu za dobijanje bespovratnih sredstava do 500 hiljada evra. Sredstva koja smo dobili od ministarstva, upotrebićemo za nabavku sortir mašine", navodi Nikola Kotarac, direktor Složene zadruge "Složni voćari".

Sledeće godine očekuje se osnivanje nekoliko složenih zadruga, a zadrugari očekuju veću podršku države.

"Ima primera evo u Italiji da zadruge u prvim godinama poslovanja ne plaćaju nikakav poreze i doprinose osim onih na rad zaposlenih lica", kaže  Jelena Nesatorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine.

Važno je, svi su saglasni, da je udruživanje zadruga dobro počelo. To, uostalom, kao rešenje za brojne probleme poljoprivrednika, nameću surovi uslovi tržišta i sve jača konkurencija.