Fiskalni savet: Umesto za infrastrukturu veća sredstva vojsci i policiji

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da se "time svesno napravio izbor koji znači umanjenje privrednog rasta".

Petrović je rekao da opravdano da se neto plate zaposlenih u javnim preduzećima Pošte Srbije, Telekom, Srbijagas i EMS u 2019. povećaju za pet odsto, ali ne i u EPS-u koji uopšte nije primenio odluku vlade iz 2014. o privremenom umanjenju zarada od 10 odsto. 

Predsednik Fiskalnog saveta je rekao da bi, ako bi se planirano fazno ukidanje smanjenja zarada u javnim preduzećima za pet odsto odnosilo i na EPS, prosečne plate u tom preduzeću u 2019. godini iznosile bi oko 90.000 dinara.

Petrović kaže da je vlada trebalo da poveća sredstava u 2019. za kapitalne investicije u infrastrukturu i za zaštitu životne sredine.

Zadovoljan je što je predloženi budžet za 2019. izbalansiran sa približno jednakim rashodima i prihodima.

Mali deficit će, kaže, dovesti do daljeg smanjivanja javnog duga sa sadašnjih oko 54 odsto BDP na približno 51,5 odsto BDP na kraju 2019. godine.

Fiskalni savet smatra da se budžetom za iduću godinu planira veći rast prosečnih neto zarada u javnom sektoru nego što je ekonomski opravdano, pa tako, kako kaže, Petrović, prosečna neto plata u državnom sektoru neopravdano raste devet odsto, duplo više nego što rastu plate u privatnom sektoru.

Ističe da je osnovna manjkavost budžeta izostanak investicija čime se, kaže, potkopava temelj budućeg rasta, a bilo je, kaže, prostora za njihovo povećanje.

Naša putna infrastruktura je, kaže, za 20 odsto lošija u odnosu na region, a železnička za 40 odsto.

Upozorio je da je Srbija veoma zakasnila sa investicijama u zaštitu životne sredine, a jedna je od najzagađenijih zemalja u Evropi.

Ključni problem je, kaže Petrović, nizak privredni rast, upola manji od zemalja centralne i istočne Evrope.

"U poslednjih pet godina privreda Srbije je ukupno porasla za 10 odsto, a prosek centralne i istočne Evrope za 20 odsto. Duplo brže su rasle u odnosu na Srbiju. Zbog toga Srbija zaostaje u pogledu životnog standarada. U Rumuniji je veći za 50 odsto, u Bugarskoj za 30 odsto", rekao je Petrović.