Rast uvoza slaba tačka razvojnog budžeta

Tri najvažnije cigle javnih finansija dobro su postavljene: budžetom za sledeću godinu predviđen je manjak u kasi od 0,5 odsto, niži izdaci za kamate i veći rashodi za javne investicije. Svoj prvenac, ministar finansija Siniša Mali već je opisao kao razvojni uz reči da jedva čeka da ga brani pred poslanicima.

"Budžet za 2019. je dobar, tako da se radujem toj raspravi koju ćemo imati u Skupštini", rekao je resorni ministar.

Ima li, ipak, ovaj predlog državne blagajne i neku slabu tačku? I da li je trula daska srpske privrede to što i ministar finansija računa da će uvoz dogodine rasti brže od izvoza. Šta nam o stanju javnih finansija govori fiskalni temelj koji je upravo postavio Siniša Mali? Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su javne finansije u relativno dobrom stanju.

"Planovi koji se odnose na sledeću godinu mogu se relativno dobro oceniti. Generalno, moglo bi se reći da javne finansije, odnosno fiskalna politika nisu neki preveliki problem za privredu Srbije sada. Da sada iskrsavaju neki drugi problemi poput slabih institucija, neefikasne države i visoke korupcije", smatra Arsić.

Ko je okrenuo Titanik?

Posle četiri godine od primene mera fiskalne konsolidacije, budžetom je planirano značajnije smanjenje izdataka za kamate. Dogodine će oni biti 14 milijardi manji od ovogodišnjih i iznosiće 103 milijarde. To jeste znak ozdravljenja javnih finansija, kojim će novi ministar, s pravom, moći da se pohvali. Taj rezultat, ipak, nije njegova zasluga. Putanju javnog duga preokrenuo je njegov prethodnik Dušan Vujović.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, podseća da je vrlo često zvučalo apstraktno kad su ekonomisti u poslednje vreme govorili da Srbija beleži dobar rezultat u budžetu.

"Konkretan primer, osim ovog povećanja plata i penzija, upravo je vidljiv na toj poziciji manjih rashoda i manjih troškova za kamate. Razdužujemo se vrlo brzo. S druge strane, shodno tim boljim izgledima za ekonomiju kamate su niže, bilo one po postojećim 'papirima', bilo one koje će država uzimati na kratak rok", kaže Nikolić.

Upravljanje javnim dugom isto je kao i upravljanje velikim brodom. Ako se brod ne okrene na vreme, kad kapetan ugleda santu leda, već je kasno. Putanja javnog duga se nasleđuje i teško preokreće. Kao što je Dušan Vujović 2014. godine nasledio rastuću putanju duga, tako je Siniša Mali ove godine nasledio opadajući trend. Uprkos tome što su 2015. godine primenjene mere štednje, koje su uključivale i smanjenje plata i penzija, javni dug je nastavio da raste i tek tokom 2016. počeo da pada.

"Ako gledamo istorijsko kretanje našeg javnog duga, veliko povećanje je počelo sa početkom svetske ekonomske krize. Tada je dug bio manji od devet milijardi evra. Do sredine 2012. godine, do promene vlasti porastao je na 15,4 milijarde. A potom je u naredne četiri godine porastao za još desetak milijardi evra. Da bi nakon toga on bio držan u apsolutnom iznosu, ali je njegov udeo u BDP-u smanjen", objašnjava profesor Arsić.

Prvo proizvodnja, posle standard

Ako su neki makroekonomski pokazatelji koji se odnose na javni dug i deficit sada bolji nego ranije, kakvu korist od toga imaju građani Srbije? Ako će rate prema našim poveriocima biti manje, znači li to da će standard biti veći?

Ivan Nikolić kaže da je upravo to iznos koji je oslobođen i sada preusmeren na ove druge izdatke, koji su preko potrebni ekonomiji. Upravo ovo za povećanje zarada budžetskih korisnika, a opet možda i za veće transfere samom Fondu PIO, dodaje.

Da je nizak fiskalni deficit, planiran na nivou od 0,5 odsto BDP-a, u interesu države i društva, smatra i Milojko Arsić. To omogućava dodatno smanjivanje duga u odnosu na BDP, a time i smanjivanje izdataka za kamate.

"Koliko je to važno vidi se i po tome da su rashodi za kamate u prethodne tri godine smanjeni za više od 20 milijardi dinara i ta sredstva sada mogu da se upotrebe za druge namene ili da se upotrebe da se smanje porezi", kaže Arsić.

Ukoliko se u toku sledeće godine u državnoj kasi možda i pojavi višak, naši sagovornici nisu saglasni oko toga na koji način taj višak treba potrošiti. Ivan Nikolić smatra da je opravdano dodatni novac iskoristiti za povećanje plata i penzija. Miloko Arsić misli da je bolje da država smanji poreze privredi ili da uloži u lokalnu komunalnu infrastrukturu.

Sa kojom to profesorskom argumentacijom možete da ubedite građane da nije u njihovom interesu da im standard raste, pitali smo profesora Arsića.

"Osnovna argumentacija je da razmišljaju malo dugoročnije. Znači, dugoročni rast standarda može samo da se zasniva na rastu proizvodnje, odnosno produktivnosti. A da bi se proizvodnja povećala, moramo više da investiramo", odgovara Arsić.

Puna investiciona kasa

Država je budžetom za 2019. predvidela i rast javnih investicija sa 190 na 220 milijardi dinara. Ekonomisti kažu da je time dostignut poželjan nivo državnih ulaganja od četiri odsto u bruto domaćem proizvodu. Odnosno, svemu što građani i privreda stvore za godinu dana. Ipak, mnogo veći problem od para, ranijih godina bilo je to što Srbija nije mogla da ih potroši. Čak smo plaćali i skupe penale jer nismo imali projekte, pa nismo ni koristili već odobrene kredite. Gotovo da je postojalo nepisano pravilo da se trećina odobrenih sredstava namenjena kapitalnim investicijama ne iskoristi.

"Ako pogledamo izvršenje budžeta u ovoj godini, vidimo da to ide mnogo bolje nego prethodnih", primetio je Ivan Nikolić. "Ja se nadam da će se stvari popraviti dogodine. Verujem da neće biti takvih problema kakve smo imali u ranijem periodu. Dakle, poznata je potreba održavanja tih visokih investicija. S druge strane, imamo i realnu potrebu za tim investicijama", ističe.

Da se novac nameren kapitalnim ulaganjima za prvih osam meseci ove godine relativno uspešno realizuje, smatra i profesor Arsić.

"Sudeći prema izjavama predstavnika vlasti to je nastavljeno i u septembru i oktobru. Tako da će verovatno na nivou cele ove godine javne investicije biti 50 odsto veće nego prošle godine. Iako je to veliki procenat u apsolutnim iznosima, to i nije neka velika vrednost", primetio je Arsić.

Uvoz probuđen iz zimskog sna

Krije li, ipak, ovaj budžet i neke upozoravajuće signale? Kad je o poreskim prihodima reč, ministar finansija planirao je da se prihodi od domaćeg PDV-a smanje, a da se prilivi po osnovu uvoznog PDV-a povećaju. Znači li to da Siniša Mali računa da se uvoz, poguran većom potrošnjom, definitivno probudio iz zimskog sna? Jer je sve do ove godine on je rastao sporije od izvoza.

"Nažalost, često zbog poremećaja cena energenata, a takav je bio slučaj u ovoj godini, imate veće iznose koji se mere u stotinama miliona evra za uvoz energenata više nego što smo plaćali prošle godine. Ali to je jednostavno takva privredna struktura. Taj se uvoz ne može tako u kratkom roku supstituisati ovde, to moramo da platimo i to je tako", kaže Nikolić.

Nikolić smatra da uvoz raste i zbog veće investicione aktivnosti privrede i nabavke sirovina i opreme preko granice. Milojko Arsić kaže da se u spoljnoj trgovini to nigde ne vidi. Ono što se iz novije ekonomske istorije vidi je da je uvoz rastao pri svakom pokušaju da se životni standard podigne naglo i preko noći. Umesto da se ovim receptom oporavi naša ekonomija, novac je odlazio na kupovinu robe iz uvoza. Pa smo tako više pomagali oporavku tuđe, nego svoje ekonomije. Takve fiskalne konstrukcije, temelji našeg ekonomskog sistema, nisu mogle da izdrže. A takva rešenja u Srbiji su uvek bila gora od problema.