Sitne poljoprivredne parcele - veći izdaci

Bolja cena za izdavanje državnog zemljišta trebalo bi da se postigne transparentnijim, elektronskim uvidom u njive, dok bi veća isplativost u proizvodnji na privatnim parcelama trebalo da se postigne ukrupnjavanjem poseda.

Čak 14 usitnjenih, i često, međusobno veoma udaljenih parcela - ovako izgleda imovinska karta prosečnog srpskog poljoprivrednika.

Analiza je pokazala da bi ukrupnjavanje poseda uštedelo oko 4.000 hiljade dinara po hektaru. Marko Gladović iz Jevremovca kod Šapca obrađuje 30 hektara zemljišta, nešto je kupio, nešto nasledio.

Gladović kaže da na više parcela seje jednu kulturu tako da to povećava troškove proizvodnje, pod broj jedan skupa je nafta, vreme je takođe veliki faktor jer je sve manje vremena da bi se to u roku obradilo.

U savetodavnoj stručnoj službi se sećaju komasacije iz osamdesetih i devedesetih godina. Tada je u šabačkoj opštini ukrupnjeno pola parcela, u Bogatiću sve njive. Kažu da su se pokajali samo oni koji nisu učestvovali u projektu.

"Čini mi se da je naveća prepreka svest poljoprivrednih proizvođača, da se mora pričati sa njima o korisnosti ovog projekta i pričati sa poljoprivrednim proizvođačima koji su to već odradili jer mi imamo povratne informacije da su ne - zadovoljni, nego prezadovoljni", rekao je Darko Simić iz Savetodavne stručne službe iz Šapca.

Ministartvo poljoprivrede započelo je uređenje poljoprivrenog zemljišta. Satelitskim snimcima državnih oranica koje se izdaju u zakup moći će da se pristupi na njihovom sajtu.

Tamo će stajati i podaci o tome ko je zakupac, koliko dugo i koju kulturu odgaja jer je to kažu garant za postizanje najbolje cene. Za razliku od državnih oranica koje su mahom uređene, analiza je pokazala da se na karti Srbije nalazi čak 6,2 miliona usitnjenih privatnih parcela. Ukrupnjavanje će kažu sprovesti vodeći računa o prioritetima.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je jedan komasacija, drugi je elektrifikacija i treći su sistemi za navodnjavanje, a nijedan od ove tri stvari ne može egzistirati bez ova prethodna dva.

"Nama je ovo prioritet, mi smo doneli odluku da idemo na izradu novigh akata u kojoj će nam pomoći komasacija jer smo primetili da u realizaciji imamo dosta problema. Mi želimo da se vratimo na cifru od 40 hiljada hektara koji su osamdesetih komasirani godišnje. Potpuno je neverovatno u kakvim uslovima poljoprivrednici moraju da se snalaze", kaže Nedimović.

Komasacija se, kažu stručnjaci, mora obnavljati svakih 50 do 70 godina jer se smenom generacija i nasleđivanjem parcele usitnjuju i udaljavaju. Posao države je da uradi monitoring i organizuje razmenu poseda.

Iako se usitnjenost poseda uglavnom vezuje za Srbiju južno od Save i Dunava, u Vojvodini treba ukrupniti 400 do 800 hiljada hektara.