Trgovina akcijama – do kapitala bez zaduživanja

Zvono koje se na Beogradskoj berzi sa inicijalnom ponudom za prikupljanje akcijskog kapitala poslednji put oglasilo 31. marta 1941. pozvalo je na novo akcionarsko putovanje. Kompanija "Fintel Energija" emitovala je milion i po akcija i umesto uzimanja skupih kredita prikupila na berzi dodatnih 755 miliona dinara za investicije u vetroparkove u našoj zemlji.

"Imamo ugovor sa vašom zemljom o subvencionisanju cene zelene energije. Ukoliko se ta cena u doglednom vremenu bude izjednačila sa klasičnom, nastavićemo da radimo jer je celo regionalno tržište malo i postoji veliki prostor za investicije i prodaju struje", kaže vlasnik "Fintel Energije" Ticijano Đovani.

"Građani ali isto tako i institucionalni kapital svakako ne drže svoj kapital mirnim na računima. On je svakako uposlen van granica naše zemlje. To je propuštena prilika, jer smo sigurni da u ovoj zemlji postoji mnogo kompanija kojima je taj kapital potreban a koje nisu u prilici da se zadužuju", smatra direktor "Beogradske berze" Siniša Krneta.

Današnji početak trgovanja obeležili su investicioni i penzioni fondovi osiguravajućih kuća koje na taj način mogu da naprave tražnju za akcijama, zarade ali i smanje rizik poslovanja, a njima mogu da trguju i fizička lica.

"Možete da kupite državne zapise koje emituje Republika Srbije odnosno trezor, investirate u nekretnine ali možete da kupite obveznice trezora ali i akcije. Znači diverfikacijom kapitala će sve cene kapitala dobiti realnu cenu", objašnjava direktorka "MV investment" Jasmina Bjelić.

Kupovinom akcija može se više zaraditi od klasične kamate na oročenu štednju, a preduzetnici mogu da dođu do kapitala i suinvestitora za svoju ideju bez kreditnog zaduživanja.

Razvoj tržišta kapitala je i u skladu sa zaštitom investitora i pregovaračkim poglavljem devet u pristupanju Evropskoj uniji.

"Što se tiče našeg bankarskog sistema i regulatora, kao što je Narodna banka, mi smo na nivou već u Evropske unije. Međutim, jedini problem je tržište kapitala koji je nerazvijen i smatra se da je to problem koji mora od strane države da se reguliše i ovakav jedan postupak je odličan za razvijanje privrede", kaže profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.

Beogradska berza je osnovana 1894. godine čak dve godine pre formiranja čuvenog "Dau Džons" indeksa na Njujorškoj berzi i bila je najprestižnije tržište kapitala u ovom delu Evrope.