Nemamo zlato i naftu, ali imamo hrane za izvoz

Boje, ukusi i mirisi Srbije, lepo upakovani u ambalažu koja sugeriše da je u pitanju zdrava hrana – preduslov su za put do stranog kupca. Ima i dosta prepreka, ali nisu nepremostive, kažu oni koji su izabrali zanatsku proizvodnju.

"Nisam se pokajala, sada se proizvodnja polako ubrzava, tržište isto raste, prosto je ta scena živa i deluje da nosi baš puno potencijala", kaže Vanja Čolić, proizvođač paste od lešnika i badema.

Kod tradicionalne proizvodnje u kojoj nema pojačavača ukusa, šećera i soli najvažnije je nabaviti najkvalitetniju sirovinu. I eto šanse da i poljoprivrednici zarade više.

"Mi njima dajemo mogućnost da proizvode i plasiraju svoje proizvode sa sigurnošću i sa cenom višom od tržišne", napominje Dženan Jusović, proizvođač zimnice i testenine iz Prijepolja.

Ali pre tržišta i cene, treba savladati banku i dobiti povoljan kredit za početak posla. Potom se čeka i 90 dana da trgovinski lanci isplate isporučeno. Često naplaćuju i mesto na polici.

Proizvođač brašna i kupinovog vina iz Beograda Mirko Marković objašnjava da uglavnom kreću sopstvenim sredstvima, a da tek kasnije preko fondova dobijaju adekvatnu količinu novca da bi mogli da isprate proizvodnju i da obezbede kontinuitet i kvalitet. 

Kvalitet je ono što savladava prepreke na dugom putu do norveškog tržišta gde godišnje stigne 250.000 bočica srpskog meda. I spremni su da 300 grama plate više od pet evra.

Distributer hrane Ben Ktelsten počeo je sa malim količinama srpskog meda 2007. godine kada, kako kaže, niko u Norveškoj nije čuo za srpski med.

"Posle četiri godine uvozio sam 400 tona", naglašava Ktelsten.

Najvažnije je da se osluškuju potrebe potrošača, savetuje resorni ministar Branislav Nedimović prerađivače hrane, uz poruku da je država shvatila da ih je godinama zapostavljala.

"Zbog toga je Vlada donela odluku da do kraja godine izađe sa novim paketom podrške za prehrambenu industriju, ali tu moramo da obuhvatimo i male. Prvi put ove godine smo omogućili i onima najmanjim da izađu na tržište – pa makar to bilo tržište do prvog marketa – ali to je tržište", kaže Nedimović.

Sve to jer je, kako kaže ministar, za Srbiju hrana ono što su za neke druge zemlje zlato i nafta.