Umesto u banke štednja odlazi u nekretnine

Nekada su se podizali krediti da bi se kupovale akcije koje imaju prinos veći od kamate na dug, a štediše živele od kamata na uloge. Danas 80 posto uloga ne prelazi sumu od 500 evra a 90 posto štednih uloga u dinarima manji je od 10 hiljada.

"Ta suma je negde od 10 do 15 milijardi evra i iz tih sredstava se dobar deo sredstava koristi za kreditnu aktivnost banaka", kaže Hasan Hanić, dekan Beogradske Bankarske Akademije.

Od 2000. godine vrednost stranih valuta, bilo da je marka ili evro, je porasla dvostruko, dok je inflacija u tom periodu bila veća od 200 odsto. To je bio i prostor za nove štedne uloge pa je polagano oko milijardu evra godišnje nove štednje. Poslednjih godina novac je otišao u nove investicione i rentne destinacije.

"Dokaz da je štednja prelivena u nekretnine jeste situacija na tržištu gde vi sada niste u mogućnosti da kupite jednosoban stan ili neku manju stambenu jedinicu na malo atraktivnijoj lokaciji za 60 hiljada evra", kaže agent za promet nekretnina "Hedonija" Dragan Jovanović.

Novac teško stečen je plašljiv ali i mobilan pa se često seli tamo gde je prinos veći. Zato treba gledati tamo gde banke ulažu – u hartije od vrednosti ili osiguranje. 

"Kada je u pitanju ulaganje bilo u dinarima bilo u devizama građani moraju da budu u potpunosti informisani, mora se znati kakav je prinos kakva su očekivanja tog prinosa i kakav je rizik ulaganja", kaže Nikola Dragašević iz NBS.

Zlatno pravilo kod štednje je da je treba podeliti na devize, dinare, pa, ako imate, i na zlato. Ako negde i izgubite, često na drugoj strani dobijete.