Izazovi srpske privrede - sudstvo, ekologija, obrazovanje

Članice Američke privredne komore ocenile su da je veliki problem poslovanja u Srbiji neefikasan rad sudova, kao i da postoje izazovi u oblasti zaštite životne sredine i obrazovanja, dok su predstavnici vlade poručili da su reforme u mnogim oblastima dale rezultate i da će one biti nastavljene.

Na konferenciji "Šesto prolazno vreme - otključavanje reformi" predstavljeni su rezultati istraživanja, u kojem su članice Am Čama govorile o izazovima s kojima se susreću prilikom poslovanja u Srbiji, ali i o pomacima koji su ostvareni.

Poslovno okruženje u Srbiji u istraživanju je ocenjeno trojkom na skali od jedan do pet, rečeno je na konferenciji, na kojoj su predstavnici vlade govorili o ostvarenim reformama i planovima za poboljšanje uslova poslovanja.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić rekao je da je problem sa Upravnim sudom posledica nedostatka kadrova i velikog broja starih predmeta.

Zbog toga je, kaže on, formiran tim za rešavanje starih predmeta i za upravljanje njima, ali se, dodaje, ne može očekivati da taj proces bude obavljen "preko noći".

Pored toga, u Upravni sud je primljeno devet novih sudija u ovoj godini, a planira se primanje još dvoje do kraja godine.

"Plan je i da se u budućnosti vrši specijalizacija sudija Upravnog suda unutar suda, po različitim materijama u skladu sa potrebama privrede. To su najopštiji planovi za ovaj sud, ali postoji i činjenica koju treba uvažiti da je ministarstvo pravde i pravsuđe potrošilo veliku količinu energije na ustavne promene", rekao je Ilić i dodao da je to pitanje donelo dosta nerazumevanja.

Kako kaže, Ministarstvo pravde ocenilo je da su ključni problemi dužina sudskog procesa, nedostatak znanja sudija i specijalizacija i to je trebalo da bude rešeno ustavnim promenama, dok je pravosuđe ocenilo da je ključni problem politički uticaj.

Ilić je naveo da ipak sve promene koje su sprovedene vode na poztivan put, te da će se na odluke Upravnog suda sigurno u budućnosti čekati manje.

Ekologija još ne dobija mesto koje joj pripada 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da životna sredina još uvek ne dobija mesto koje joj pripada.

Kako kaže, ministarstvo je radilo najviše na podizanju svesti i tu su ostvareni najveći rezultati, jer je sada, ocenjuje, čitava javnost zainteresovana za probleme životne sredine.

Trivan je istakao da su investicije u ovu oblast jako važne, jer donose povećanje radnih mesta i BDP-a i dodao da je povaćano prisusutvo Srbije u međunarodnim organizacijama koje se bave tom oblašću.

Izazovi su učiniti da domaća privreda brine o životnoj sredini, budući da strane kompanije u svojim poslovnim politikama već brinu o tome.

Važno je i da dođe do povećanja broja ljudi u ministarstvu, do većih kapaciteta inspekcija i da za ovu oblasti bude izdvojeno više novca, kaže on, i objašnajava da bi jedan od načina mogao biti i to da se novac od ekoloških taksi i naknada direktno usmeri na ministarstvo.

"Prihodi od ekološkoh nakanda i taksi su ove godine iznosili 12 milijadri dinara, a mi smo u budžetu imali duplo manji od toga", naveo je on i dodao da je važno finansirati sprovođenje reformi na nivou lokalne samouprave.

Nema inicijative za povećanje ekoloških naknada

Kada su u pitanju ekološke naknade, Trivan kaže da privreda može da bude mirna i da za sada nema inicijativa za njihovo povećanje.

"Da bi napredovala ekologija mora da napreduje ekonomija", rekao je Trivan i podvukao da je veliki izazov kontrola utrošenih sredstava, naročito na lokalu.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se uspešno sprovodi reforma obrazovnog sistema Srbije i da bi imali kvalitetnog radnika moramo decu da pripremamo od predškolskog uzrasta.

Šarčević je naveo da je mnogo toga do sada urađeno, da je započeta reforma obrazovanja u osnovnim školama gde je u toku drugi i treći ciklus i da je sustina u tome da se menja odnos prema učenju i nastavi, i to tako što se vise ide na primenu stečenog znanja.

"Najviše je postignuto na polju digitalizacije, prvi smo po uvođenju programiranja kao obaveznog predmeta u osnovnoj školi", rekao je ministar prosvete i dodao da imamo i dobar program reforme visokog i gimnazijskog obrazovanja.

Kada je reč o srednjim školama, istakao je da je mnogo toga urađeno na uvođenju dualnog obrazovanja i da smo od 400 učenika u dualnom obrzovanju od pre neku godinu povećali njihov broj na 4.500 za 32 obrazovna profila, kao i da u sada u tome učestvuje 600 kompanija.

broj komentara 0 pošalji komentar