Ko najviše štedi, a ko troši?

Istraživači su utvrdili – svaki drugi štediša u Srbiji ima preko 50 godina, a mesečno ušpara po 4.800 dinara.

"Lakše se troši kada vam je novac kod kuće, pa onda držim u banci, inače kamata nije nikakva", kaže jedan od štediša.

Neki od sagovornika sa kojima je reporter RTS-a razgovarao kažu da još nisu došli u "stadijum za štednju", a i vole da troše. Neki drugi pak odvajaju koliko su u mogućnosti.

A roditelji najviše odvajaju – svaki deseti štedni račun je u vlasništvu mlađih od 20 godina.

"Dve trećine ljudi štedi ono što im preostane na kraju meseca, a samo jedna trećina ima planirani fiksni iznos na mesečnom ili godišnjem nivou", ukazuje Asgar Lohner iz Istraživačke agencije "IMAS internacional".

Na štednim računima je krajem septembra bilo 9,8 milijardi evra. Štednja u dinarima je dostigla gotovo 57 milijardi dinara.

"Rast i jedne i druge štednje govori o većem poverenju građana u domaći finansijski sistem, brži tempo rasta dinarske štednje govori o većem poverenju građana u domaću valutu i to je rezultat relativne stabilnosti deviznog kursa i niske stabilne inflacije", objašnjava Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije.

Kamate su i u jednom i u drugom slučaju niske – uz oročenje na godinu dana za evro ne dosežu ni jedan odsto, a za dinare su ispod tri procenta.

"Struktura oročenih depozita je da je prosečni depozit 12.500 u evrima i 281.000 u dinarima", kaže Filip Jelić iz Erste banke.

Onima koji bi da zarade stručnjaci savetuju da ulažu u državne hartije, životno osiguranje, investicione fondove. Jeste isplativije, ali i rizičnije, i zbog toga ne mnogo popularno.

Sve je manje popularno i držanje novca kod kuće, ali da je tamo najsigurnije i dalje smatra trećina sugrađana.