Glavobolje zbog troškova obrade kredita, pred sudovima 7.000 tužbi

Da li banke smeju ili ne smeju da naplate troškove obrade kredita, to pitanje opet je pokrenula presuda Vrhovnog suda. U njoj se navodi da banke smeju da naplaćuju trošak obrade kredita, ali pre toga, moraju korisnika jasno i nedvosmisleno da upoznaju sa strukturom tih troškova.

Ako banka jasno navede da je prilikom obrade kredita potrošila 200 dinara na papir za štampu, 150 dinara za struju ili 200 dinara za toner štampača ona će te troškove moći i da naplati.

Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže da je Vrhovni kasacioni sud pre nekoliko dana na svom sajtu objavio svoj pravni stav, gde je jasno i nedvosmisleno ukazao - da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kreditnog zahteva i druge troškove koji su predviđeni ugovorom i da troškove mogu da naplaćuju proporcijonalnom iznosu pod uslovom da su ti troškovi jasno naznačeni u ugovoru i da je klijent upoznat.

Oni koji poznaju rad banaka, ali i probleme građana, kažu da ipak postoji zamena teze.

Dušan Uzelac iz Kamatice kaže da nikad nije ni bio problem u naplati obrade kredita, bio je samo način na koji je to naplaćivano.

"To paušalno da vam naplati dva posto od nečega je bio u stvari pogrešan pristup zato što prvo i osnovno na različite iznose su različite provizije kredita, to je ono što je bilo da kažem nepravedno u tom načinu komuniciranja", kaže Uzelac.

Zbog tih troškova trenutno se vodi oko 7.000 sporova protiv banaka.

"To je deo kreditnog zahteva, to je deo kreditnog uslova, to je deo ugovora koji građanin potpiše", kaže Dugalić.

Iz Kamatice podsećaju da troškovi ne treba da zavise od iznosa kredita, već od njegove vrste i namene.

"Ne možete očekivati da od nekog dobijete džabe i prosto građani znaju da postoji neki trošak. Svi koji su tužili banku, a zasnivaju tužbu na ovome da je bilo nejasno definisano u smislu troškova, mogu da imaju slučaj u rukama", kaže Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije.

Analitičari su saglasni da podizanje kredita mora da podrazumeva određene dodatne troškove, ali, napominju, treba razlikovati efektivnu od nominalne kamatne stope.

"Nominalna je nešto na šta ne treba odmah gledati, nego treba gledati efektivnu kamatnu stopu jer ona mora da sadrži sve te troškove. Na primer, ako je nominalna kamatna stopa pet, neće kredit biti pet procenata nego će biti šest jer je efektivna kamatna stopa šest procenata. Tada su zadržani svi troškovi koji moraju biti unapred prijavljeni", objasnio je Musabegović.

U Srbiji posluje 28 banaka, pa je savet građanima, da pre uzimanja kredita, razmotre ponude što više njih.

broj komentara 13 pošalji komentar
(ponedeljak, 29. okt 2018, 19:11) - Sergej [neregistrovani]

Di su moji novci

A moje utoseno vreme na cekanje u banci po taj kredit, gorivo utroseno da bih stigao u tu banku, placen parking za automobil, pa to bar 5, 6 odlazaka do banke i jos sakupljanje dokumentacije za isti.

(ponedeljak, 29. okt 2018, 12:25) - anonymous [neregistrovani]

I opet zamena teza

Troškovi "obrade" kredita ne mogu da budu troškovi za papir na kom se zahtev štampa (a koji je skoro neizrecivo jeftin), a ni utrošeni toner. Ja pod "obradom" podrazumevam samo ljudski rad odnosno to što određeni ljudi banke moraju da utroše svoje (enormno skupo) vreme na pregled zahteva i procenu rizika. Cena tog rada direktno zavisi i od plata tih ljudi, pa je normalno da se razlikuje od banke do banke. Ipak, može se reći da je to proces koji je potreban isključivo kao sistem zaštite same banke, pa je normalno da te tročkove snosi upravo banka. Tačnije, podnosilac zahteva za odobrenje kredita uopšte ne traži da banka troši bilo kakve resurse nego je to njena odluka.

Inače, naravno da je čist kriminal da se nešto naplaćuje u procentima prema vrednosti, ali onda bih voleo da se to kaže i za porez na prenos apsolutnih prava! Zašto je on izražen u procentima? Gde je država pokazala strukturu tog troška? Ako ništa drugo, taj porez bi morao da bude mnogo manji od sadašnjih 2,5 %.

A Narodna banka Srbije definitivno radi isključivo u interesu bankara, a ne naroda. Trebalo bi zahtevati sudskim putem da promeni naziv u Bankarska banka.

(ponedeljak, 29. okt 2018, 12:00) - Bob [neregistrovani]

Nije sija nego vrat ili gusa

Mene ne ineresuje zamajavanje banke. Mene interesuje ako hocu 10000 evra, kes koliko cu morati da vratim 18000, ili 20000. To mene interesuje. A ne 5 posto, 7 posto pa obrada, pa troskovi, sarma i sladoled. Ali to banke nece da kazu. Da se nebi znalo koliko zaradjuju.

(ponedeljak, 29. okt 2018, 11:45) - anonymous [neregistrovani]

Главни проблем

Овде је главни проблем у Народној банци Србије која једноставно не жели да санкционише банке које се незаконито понашају, а то јој је законска обавеза.

(ponedeljak, 29. okt 2018, 11:39) - anonymous [neregistrovani]

Пошто векна хлеба?

Педесет динара и још двадесет на име трошкова мешења!?

Банкари, реците јасно пошто је кредит! Знамо ми да имате трошкове, да губите време, да имате пропуштену добит... Али то је све ствар вашег пословања! Све то укључите у своју калкулацију, која се клијента не тиче.

Друга је суштина тих уговорних компликација: ви желите да збуните људе! Сад вам се то обило о главу. Платите и извуците поуку!

(ponedeljak, 29. okt 2018, 11:31) - anonymous [neregistrovani]

Zeleno u crvenom.

Ne bih uzeo kredit od banke da ga daju i bez kamate. Svako ko ima imalo zdrave pameti zna da su banke zelenaška kategorija. Lažu, obanjuju i plačkaju narod. To im je osnovni boznis.Tačka.

(ponedeljak, 29. okt 2018, 11:03) - gradjanin [neregistrovani]

smesni su

nisu problem krediti, naplata kredita, naplata obrate itd itd. problem su banke koje ne upoznaju svoje klijente sa iznosom koji moraju da plate, cak i kada ih upoznaju cesto promene taj iznos dramaticno, bilo kamatnu stopu, bilo iznos za troskove obrade i klijent nema izbora nego da plati nesto sto nije bilo planirano, i klijenti nemaju nikakvu zastitu od takvog ponasanja banka jer drzava ih stiti.I onda dodje SNS i smanji svima plate za 10%, dok kamate rastu bez ikakve kontrole.E tu je problem

(ponedeljak, 29. okt 2018, 10:56) - anonymous [neregistrovani]

Pogresno definisanje problema

Zasto je cela definicija problema pogresna, pa jednostavno zato sto banka za svoje kreditne usluge naplacuje provizije i kamate, koje uopste nisu male, i jednostavno kroz proviziju i/ili kamatu naplacuje i sve dodatne usluge, kao sto je ta famozna obrada kreditnog zahteva. To je isto kao kad bi u prodavnici pored prodajne cene proizvoda dodatno placali i troskove naplate i pakovanja kupljenog u kese od strane radnika na kasi. Banke nemaju nikakve dodatne troskove oko obrade kreditnog zahteva, jer im je to, prosto, u opisu posla!

(ponedeljak, 29. okt 2018, 10:19) - anonymous [neregistrovani]

brate

ako nemas kes za pantalone nemoj uzimati kredit

(ponedeljak, 29. okt 2018, 10:18) - anonymous [neregistrovani]

cipele

Totalno neprimeren primer sa problematikom o kojoj se raspravlja.