Antić: Nastavak Turskog toka velika šansa za Srbiju i region

"Vazan projekat za nas je mogućnost da kroz nas region prođe nastavak deonice Turskog toka. Krak ispod Crnog mora će izaći će tokom novembra na tursku obalu i zatim će krenuti izgradnja gasovoda ka Bugarskoj", rekao je Aleksandar Antić na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije za energetsku bezbednost Evroazije, u Domu Narodne skupštine.

Antić je istakao da je taj projekat značajna prlika za ceo region i njegovu energetsku bezbednost.

"Mogućnosti da 10 do 15 milijardi metara kubnih ruskog gasa iz Turske prođe prema Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji ozbiljna je šansa da unapredimo eneretsku bezbednost. To će otvoriti moguhnost razvoja gasifikacije i gasne privrede", naveo je Antić.

Ministar je istakao da bi priključenjem na Turski tok pomenute zemlje postale tranzitne i za gas i ostvarivale od toga značajan profit.

"Srbija veliku pažnju posvećuje tom projektu ,spremni smo da iskoristimo šansu koju taj projekat pruža. Ipak, to ne zavisi samo od nas, tu su naše komšije Bugarska i Mađarska".

Antić je rekao da je za našu zemlju značajno i povezivanje na Južni gasni koridor i gasovode TANAP i TAP i Kaspijski basen, preko LNG terminala u Grčkoj odnosno gasne konekcije između Grčke i Bugarske.

Sijarto: Zašto je sporan Južni tok?

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto je izjavio je da ne vidi razlog zašto ne bi mogao da se gradi 'južni tok' odnosno da se nastavi Turski tok prema Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj i zašto trpi velike napade od EU, kada postoji bliska saradnja Rusije i zemalja Zapadne Evrope.

Sijarto je zapitao kako je moguć Severni tok 2 između Rusije i zemalja Zapadne Evrope i zašto onda ne bi bila moguća južna gasna ruta.

"Ako Evropska komisija nema ništa protiv Svernog toka, u čemu je problem sa novom južnom rutom za isporuku gas. Ako pogledamo ta dva projekta, tu nema razlike, samo je razlika u tome što u Severnom toku 2 učestvuju jake zapadnoevropske energetske kompanije, dok u južnoj ruti one manje iz Centralne Evrope", rekao je Sijarto na međunarodnoj konferenciji za energetsku bezbednost Evroazije.

On je istakao da to ne znači da Evropska komisija prema zemljama Centralne i Istočne Evrope treba da ima drugačiji pristup.

Sijarto je podsetio da "Gasprom" gradi dva kraka Turskog toka, jedna za snabdevanje Turske i izrazio nadu da će drugi snabdevati potrošače Zapadnog Balkana i Centralne Evrope.

"To znači da bi trasa gasovoda išla od Turske do Bugarske i Srbije, a zatim i Mađarske, odakle bi se gas isporučivao ili za Slovačku ili za Astriju. Taj projekat je napadnut. Kad god je moguće takvi projekti u Centralnoj Evropi se napadaju, što pokazuje da postoje dupli standardi i licemerje", naglasio je Sijarto.

Rekao je da se zemlje Centralne i Istočne Evrope često optužuju za saradnju sa Rusijom i dodao da su na nedavnoj konferenciji o enegetici u Rusiji učestovale najveće četiri energetske kompanije iz Evrope i da njih niko nije optužio za saradnju sa Rusijom.

On je naglaiso da postoji bliska saradnja između Rusije i zemalja Zapadne Evrope, ne samo u energetskom smislu nego i šire.

Sijato je, takođe, rekao da zemlje Centralne i Istočne Evrope treba da se drže četiri principa, a to su da o enegetskoj bezbednosti odluke donose same u skladu sa svojim interesima, da podignu glas protiv duplih standarda koje nameće EU, da same nalaze enegetske 'miksove', kao i da je za te zemlje evroazijska saradnja obavezna.

Dodao je da su zemlje Centralne i Istočne Evrope u istoriji uvek trpele i bili gubi gubitnici zbog sukoba Istoka i Zapada, kao i da u budućnosti to više ne sme da dozvole.

Sijato je rekao u izjavi novinarima da je našem regionu potrebna diverzifikacija izvora energije, nove investicije u rute za snabdevanje gasom.

Kaže da je interes Mađarske da kupuje gas i sa južne rute, kao da tu postoje tri moguća scenarija, od kojih je najizgledniji da Mađarska kupuje gas preko Srbije i Bugarske.

"Spremni smo da uložimo do 50 miliona evra u taj projekat kako bi dobijali šest do osam milijardi kubika gasa godišnje iz Srbije. Očekujem od Evropske komisije da pomogne taj projekat zato što će i Zapadna Evropa dobiti veliki gasovod. Mi u Centralnoj Evropi zahtevamo ravnopravne uslove i sličan pristup od EK i želimo da Brislel pomogne", poručio je Sijarto.

George Statakis, ministar životne sredine i energetike Grčke, rekao je da je u narednih 15 godina neophodno udvostručiti proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

"Moramo i da povežemo naše energetske infrastrukture. A ta energetska tranzicija je nemoguća bez gasa", istakao je Statakis.