Ključ razvoja – okruženje koje podržava inovacije

"Najbolji izumi nastaju iz preke potrebe, uprkos manama koje postoje u zemlji. Ideja je bila da izazove pretvorimo u prilike", rekla je Alona Fišer Kam na 18. Srpskom ekonomskom forumu.

Ideja Izraela je, kaže, bila da izvozi inovacije, a zbog situacije sa susednim zemljama, morao je da se fokusira na udaljene zemlje, pa su se zato opredelili za usluge, a ne na robu i to u oblasti bezbednosti, koja je za Izrael najveći problem.

"Tako smo naš problem pretvorili u priliku i usredsredili se na hajtek", rekla je ambasadorka.

"Tu je i ono što država radi – vlada u inovacije ulaže 5,5 odsto BDP-a, što je najveća stopa u zemljama OECD, i to je konstanta u poslednjih 20 godina, bez obzira na to ko je na vlasti", istakla je ambasadorka.

Takođe, privreda se izborila sa tim kako da privuče sredstva – opredelila se za vi-si fond koji je bio veoma uspešan.

"Danas ima 70 takvih fondova, 7.000 hajtek kompanija, a od toga 5.000 startapova i to samo u Tel Avivu. Napravili smo okruženje koje je podržalo inovacije", rekla je Fišer Kam na panelu posvećenom četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Janis Mastrođorđu, generalni direktor "Instituta za demokratiju Konstantinos G. Karamanlis" kaže da je termin Četvrte industrijske revolucije i dalje nepoznata i da se mnoge zemlje, kao i Grčka, bore da sustignu i treću industrijsku revoluciju.

"Ključno je pitanje brzine promena, koja je sada izuzetno velik. Ako ne sustignete voz na vreme, nećete moći kasnije", rekao je Mastrođorđu.

Kako kaže, postoje tri stuba Četvrte industrijske revolucije: ogromna količina podataka, neverovatna moć računara koji sada imaju veću moć nego što su imali računari u NASA kada su poslali čoveka u kosmos pre oko 60 godina.

"Treći stub je veštačka inteligencija. Sigurno je da će svi naši poslovni zadaci u budućnosti biti pod velikim uticajem pametniih uređaja. Niko zaista ne zna gde će budućnost da nas odvede", dodao je Mastrođorđu.

Prema njegovim rečima, treba da adaptiramo sistem rada na novu ekonomiju, ali i da obratimo pažnju na stalno učenje.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić je rekla da postoji malo učešće žena u oblasti inovacije, ali da je to slučaj i u EU.

"Takođe, svega 11 odsto ženskih firmi kod Evropske komisije aplicira za dobijanje sredstava za razvoj. EU je pokrenula instrument za razvoj malih i srednjih preduzeća kao pilot projekat za podsticanje ženskih inovativnih projekata", rekla je Sanja Popović Pantić i dodala da su za tehnološke inovacije potrebni veći resursi.

Naglasila je da su ženska preduzeća u Srbiji uglavnom koristila subvencije, ali da su od socijalne kategorije postale razvojna kategorija.

Kako je rekla, od sitnih zanatskih poslova sada se bave razvojem novih proizvoda i usluga.

Vlasnik i direktor "Neofyton", koja je generalni zastupnik najvećih svetskih proizvođača mašina i opreme za industriju brizganja plastike, Zoran Tadić kaže da su uspeli tokom godina da se probiju na tržište Afrike i da je bilo teško kada su počinjali zbog konkrenata iz Kine, koji su bili četiri do pet puta jefitiniji.

"Zamislite da pijete mleko ujutru i da vam kaže šolja da li ste bolesni ili niste ili da se tuširate da vam voda kaže hemijsku analizu vašeg tela", rekao je Tadić dodajući da bi tako mogla najjednostavnije da se opiše Četvrta industrijska revolucija.

Tadić je naglasio da Srbija kao zemlja u razvoju treba da se uključi u proces digitalizacije i industriji 4.0.

Dragana Lukić iz kompanije "Roš" u Srbiji, koja se bavi inovativim lekovima, kaže da imaju skoro 20.000 naučnika koji rade za tu kompaniju i da sarađuju sa više od 20 malih preduzeća koje rade na razvoju i istraživanjima u toj oblasti.

"Ušli smo u novu eru dijagnostike i lečenja, nije daleko dan kada ćemo svi imati genomsku karticu", dodala je Dragana Lukić.