Gotovo zaboravljena crna svinja moravka ponovo se uzgaja

Crne svinje rase moravka za Milutina su bile uspomena iz detnjstva. Kada se pre godinu dana vratio na očevinu odlučio je da gaji baš njih. Počeo je sa 16, a sada ih ima 120. Slobodno se kreću i vrlo su izdržljive.

"Svinja je rentabilna za čuvanje, malo troši hrane, nije zahtevna. Veterinar joj ne treba, jede sve osim koncentrata. To je najzdravije meso koje postoji, nema holesterola", kaže Milutin Živanović iz Gornje Sabante.

Planinsko selo, Gornja Sabanta kod Kragujevca, sa voćnjacima, livadima i šumom, idealno je za njihov organski uzgoj. Gotovo zaboravljena rasa dobro napreduje, a krmača godišnje oprasi dvadesetak prasadi.

U Srbiji su tri autohtone rase svinja – mangulica, moravka i resavka. Proizvođači se ponovo odlučuju za njihovo gajenje.

Dodatni motiv je državni podsticaj – 10.000 dinara za krmaču i po 5.000 za nazimice i neraste. U Šumadiji donedavno nije bilo nijedne, a danas se na četiri farme gaji stara domaća sorta.

Goran Joksić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac kaže da očuvanje tih autohtonih gena može dosta da utiče na razvoj svinjarstva u Šumadiji i generalno u Srbiji.

"One imaju otpornost i uslove držanja koje je mnogo prilagođenije ovom području", kaže Goran Joksić.

Milutin Živanović objašnjava da, pošto država daje subvencije i kredite za zadruge, pet-šest proizvođača može da osnuje zadrugu i da povuku po desetak hiljada evra bespovratnih sredstava.

Potražnja je dobra. Kupci mu, kaže Živanović, dolaze iz cele Srbije. Umatičene nazimice, prodaje za 4,5 evra po kilogramu. Njegova računica je jasna: Od novca koji dobije od države, pola ode na hranu, ostalo je – čista dobit.