Koliko veći iznos mogu da očekuju penzioneri?

Penzionerima s primanjima do 32.000 dinara mesečno povišica stiže sigurno, ali i njima i ostalim starijim stanovnicima Srbije u najavi je i jednokratna isplata.

"Ja sam tražio da se za njih obezbedi, jer oni imaju teži ekonomski položaj, da se njima isplati pet procenata više i da to bude stalna kategorija, a ne privremena. Još gledamo da li postoji mogućnost, uz uvećanje penzija ove godine, to ću moći da kažem za jedno mesec dana, da idemo sa jednim manjim jednokratnim davanjem dodatno. Tako da verujem da će penzioneri biti zadovoljni", naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Veći iznos na čeku od novembra očekuje i one koji imaju najveće penzije.

"Naravno, neće oni biti bogati zbog toga. Posebno ne oni sa najnižim penzijama. Recimo, moj otac će imati devet hiljada veću penziju nego u 2014. godini, a smanjili smo mu bili za 13-14.000 pošto ima veliku penziju, ja mislim. Mama ima nešto nižu penziju, ima visoku, ali nešto nižu nego što ima otac", ističe Vučić.

I MMF je tražio ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija, ali ne i pravila po kojima se one povećavaju. Zato iduće godine očekuju novu promenu penzionog zakona da bi u 2020. bila primenjena pravila za obračun povišica. I za porast plata u javnom sektoru imaju računicu.

"Vlada će u narednih nekoliko nedelja saopštiti konačnu odluku o platama. Mi smo pričali o ukupnom povećanju plata, to će biti nekih sedam odsto, otprilike paralelno sa rastom BDP-a. Sistem zarada novi, koji Vlada predlaže, pomoći će da se uravnoteže plate u javnom sektoru na jedan bolji način. Tako da oni koji zaslužuju više plate, prosvetni radnici, lekari i medicinske sestre će dobiti veće povećanje", kaže šef delegacije MMF-a u Srbiji Džejms Ruf.  

"To što je rekao gospodin Ruf odnosi se na ukupnu masu plata koja može da se poveća i s tim se slažem. Ali to nisu procenti koji se odnose na sektorsko povećanje plata, tako da s te strane imamo masu novca koju možemo da podelimo i da usmerimo ka povećanju plata. Kolika će ta masa biti u odnosu na pojedine sektore, znaćemo do kraja meseca", navodi ministar finansija Siniša Mali. 

Koliko će biti uloženo u javne investicije? 

Novca ima, saglasan je i Fiskalni savet, ali bi ga trebalo više trošiti na javne investicije i smanjenje nameta na zarade.

"Smatramo da bi polovina toga trebalo da se utroši, dakle 200 miliona, na smanjenje poreza. Mi mislimo da bi najbolja politika bila da se smanji fiskalno opterećenje rada i tu računamo da bi ono moglo da se smanji sa 63 odsto na nekih 61 odsto", kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Država planira da dogodine u javne investicije uloži 25 milijardi dinara više.

"Biće ukupno više od 208 milijardi samo za investicije koje će ići kroz budžet plus krediti i sva ostala finansiranja koja su vezana za izgradnju auto-puteva, mostova, železnica", kaže ministar Siniša Mali. 

Ono oko čega nema saglasnosti jeste plan da se do većeg ekonomskog rasta stigne preko povećanja zarada i potrošnje.

"Stimulisanje potrošnje preko plata i penzija daje samo kratkoročni i mali efekat na rast privrede. Rast privrede mogu da guraju javne investicije i investicije privatnog sektora", smatra Pavle Petrović. 

Za investicije će, prema računici Fiskalnog saveta, iduće godine u budžetu biti između 450 i 600 miliona evra.