"Srbija želi da bude prva zemlja po stopi rasta u Evropi"

Siniša Mali je istakao da je jedini put Srbije da napreduje i kao zemlja regiona i da u budućnosti ima što više saradnje, a što manje barijera.

Otvarajući panel o ekonomskim i finansijskim izgledima za Balkan, drugog dana Sedmog samita EU–Jugoistočna Evropa, u organizaciji londonskog Ekonomista, koji se održava uz medijsko partnerstvo agencije Tanjug, Mali je istakao da je važno da se razgovara o tome, jer je to jedna od ključnih tema za celokupni budući razvoj regiona.

Ponovio je da je stopa rasta u prvih šest meseci ove godine 4,9 odsto, ali i istakao da u tom rastu učestvuju i poljoprivreda, prehrambena industrija, građevinarstvo, grane koje daju za pravo da se kaže da je taj rast stabilan i dugoročan.

Nezaposlenost je sada, dodao je, 11,9 odsto i podsetio da su proteklog vikenda otvorene dve nove fabrike u Nišu, uz ulaganje "Šangdong Linlonga" u Zrenjanin, strateško partnerstvo za RTB Bor.

Kako je rekao, dinar je stabilan, kao i kurs i inflacija, treću godinu za redom imamo suficit, uz smanjenje javnog duga.

Namera je, poručuje, da javni dug bude još niži, jer se smanjivanjem stanja javnog duga smanjuju i izdaci za kamate i otvara prostor za veće plate i penzije i za više investicija.

"To pokazuje koliko je različita slika Srbije tada i sada. Srbija je bila na ivici bankrota i ambisa, a sad je jedna od najbrže rastućih ekonomija", rekao je Mali.

Zato je, kaže, juče izašao sa paketom mera koje će važiti od januara 2019. godine, a koje dodatno treba da podstaknu rast naše privrede.

Među njima je ukidanje doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca, a koje je iznosilo 0,75 odsto, uz smanjenje parafiskalnih nameta.

Promeniće se i način obračuna poreske amortizacije, kako bi privrednici više mogli da ulažu u opremu i tehniku, a biće donet i paket stimulativnih mera za inovativne aktivnosti.

"Naš je interes da što više sarađujemo kao region"

Mali je poručio da ekonomski napredak Srbije znači i ekonomski napredak regiona, s obzirom na vodeću ulogu naše zemlje na Balkanu i dodao da je u našem interesu da se povežemo sa regionom.

Zato, ističe, Srbija ulaže u izgradnju puteva - Koridora 10 i 11, brzu prugu do Budimpešte, kako bismo bili povezaniji i samim tim jači, privlačniji i atraktivniji za investitore i velike projekte.

"Samo tako možemo da uspemo", podvukao je Mali.

U tom smislu, istakao je važnu ulogu Cefte, s obzirom na to da je ona okosnica naše ekonomske saradnje.

Prema njegovim rečima, Srbija u trgovini sa Ceftom ostvaruje suficit, a samo prošle godine imali smo 3,9 milijardi evra trgovinske razmene sa njenim članicama, od čega je 3,1 milijarde izvoz.

"Naš je interes da što više sarađujemo kao region, jer Srbija od toga ima koristi, kroz izvoz roba i usluga i u tome vidim šansu za sve zemlje regiona. Vlada Srbije čvrsto veruje da je jedini put da se ide napred - da idemo napred kao region i zato zajednička perspektiva i budućnost leži u što većoj saradnji i što manjim barijerama između nas", zaključio je Mali.

"Novca za podsticanje investicija ima"

Budžetom Srbije za narednu godinu biće predviđeno 25 milijardi dinara više za podsticanje javnih investicija, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je rekao da Srbija želi da bude prva zemlja po stopi rasta u Evropi, te da novca za podsticanje investicija ima.

Ministar Mali je iznošenjem ovih brojki "odgovorio" predsedniku Fiskalnog saveta Pavlu Petroviću na konstataciju da je potrebno obezbediti sredstava za podsticanje investicija kako bi se ubrzao rast privrede.

Mali je na panelu rekao i da ekonomska politika države nije vezana za političke odluke jer, kaže, da se politika meša u ekonomske planove, ne bi došlo do smanjenja plata i penzija pre nekoliko godina.

Zato, kaže Mali, "vodimo se ekonomskim razmišljanjem".

Mali je govoreći o stimulacijama i olakšicama podsetio da će do kraja oktobra Vlada izaći sa paketom mera sa olakšicama za IT i sektor da će "to biti snažna poruka da smo spremni da podržimo ovu industriju".

Petrović: Podsticati privredni rast novcem iz budžeta 

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da ima jedno slaganje i jedno neslaganje sa ministrom finansija.

"Slaganje se odnosi na to da su finansije Srbije u užem smislu stvarno stavljene pod kontrolu, budžet je izbalansiran. Moje neslaganje je u pogledu rasta. Srbija je još značajno zaostala u privrednom rastu sa uporedivim zemljama", rekao je Petrović.

Ove godine, kaže, rast će biti preko četiri odsto BDP-a koliko je Fiskalni savet prognozirao prošle godine.

To je zato, navodi, što je ova godina bila dobra za poljoprivrednike i bilo je dobro funkcionisanje EPS-a.

Prosek prethodne godine koja je bila loša u sferi poljoprivrede i ove godine, kaže Petrović, čini stvarni rast, prosek od tri i po odsto.

"U poređenju sa zemljama centralne i istočne evrope zaostajemo za jedan procentni poen, jer one rastu negde oko četiri odsto", kaže Petrović.

Rast Srbije mora da se poveća bar za jedan do dva procentna poena da bi se dostigla, ali i prestigla centralna i istočna Evropa. 

Sredstva koja su raspoloživa za podsticanje rasta, prema proceni Fiskalnog saveta, iznose 400 do 450 miliona evra.

"Ona mogu da se potroše za podsticanje privrednog rasta. Polovina toga bi moglo da se utroši za smanjenje poreza", smatra Petrović.

Preostala sredstava bi trebalo da se koriste za povećanje javnih investicija, ali i za investiranje u zaštitu životne sredine.

Navodi da bi u narednih 10 do 15 godina u Srbiji bilo potrebno uložiti oko 10 milijardi evra u sektor životne sredine i zaposliti nove ljude u Ministartvu životne sredine i povećati budžet tog ministarstva.

"Realan rast plata u javnom sektoru šest do sedam odsto"

Petrović je rekao da bi racionalno bilo da masa plata i penzija raste u skladu sa rastom BDP-a države što nominalno iznosi šest do sedam odsto i dodaje da plate treba da rastu u skladu sa ukupnim ekonomskim rastom zemlje.

"Pri tome govorimo o masi plata što ne znači da treba sve plate u javnom sektoru istim tempom da se povećavaju, već bi trebalo prema platnim razredima koje Vlada najavljuje da će uvesti do kraja ove godine", kaže Petrović.

Ističe da bi povećanje trebalo prvo da dobiju oni resori koji najviše zaostaju u visini primanja poput zdravstva, što pokazuje i analiza Fiskalnog saveta iz juna meseca.

Fiskalni savet će naredne nedelje, kaže Petrović, izaći sa izveštajem i stavom oko povećanja plata i penzija i njihovim mišljenjem šta, kako i kada bi trebalo da se povećava.

"Plate i penzije treba da rastu proporcionalno ekonomskoj snazi zemlje. Masa plata i penzija sledeće godine racionalno bi bilo da rastu koliko i BDP , nominalno je to šest do sedam odsto, ali ne preko toga".

Ponavlja stav Fiskalnog saveta da su povećanje plata i penzija loš način za povećanje BDP-a i objašnjava da stimulisanje potrošnje preko plata i penzija daje samo kratkoročni i mali efekat na rast privrede.

"Rast privrede mogu samo da guraju javne investicije koje treba povećati. Takođe, rast mogu da guraju i investicije privatnog sektora. Način da država tome doprinese jeste da država smanji opterećenja na plate u privatnom sektoru", smatra Petrović.

EBRD: Srbija i Crna Gora imaju najimpresivnije rezultate 

Zemlje Zapadnog Balkana su uspele da stabilizuju svoje finansije i poprave ekonomsku situaciju, a najimpresivnije rezultate su postigle Srbija i Crna Gora, izjavio je Peter Tabak, ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj za Hrvatsku, Rusiju, Srbiju i Sloveniju.

Kaže da je region imao ozbiljne probleme u prethodnom periodu i da su skoro sve zemlje uspele da unaprede fiskalnu situaciju.

"Srbija ima odlične rezultate u smanjenju fiskalnog deficita koji je bio veći od šest odsto 2014. godine, a sada je stigla i do suficita", rekao je Tabak.

Kako kaže, u svim zemljama su sprovedene fiskalne mere, pomoć im je pružao MMF i slično, ali sada treba više da se fokusiraju na fisklanu održivost i povećavanje javnih investicija.

Tabak dodaje da su investicije u Srbiji bile vrlo niske dok je sada drugačija situacija, ali da bi ih trebalo još povećati.

Smatra da bi sve zemlje u regionu trebalo da se fokusiraju na unapređenje javnih nabavki, rešavanje pitanja državnih preduzeća koja opretrećuju budžeti i guše privatni sektor, zatim pravosuđa i slično.

Prema njegovim rečima, sve zemlje u regionu imaju još uvek umeren rast od oko 3,5 do četiri odsto ti da bi trebalo da ga povećaju bar na pet odsto i da je zato potrebno povećati konkurentnost privrede.

Stručnjak EBRD kaže da u mnogim zemljama postoji problem nedostatka odgovarajuće radne snage, ali i velika nezaposlenost, zbog čega su važni programi obuka i prekvalifikacija.

Tabak je kazao da je bolje da zemlje koje uđu u EU prvo dobro pripreme teren za ulazak u evrozonu.

Dominik Boli iz kompanije "Henley and Partners" je govoreći o problemima radne snage u regionu kao dobar primer naveo Maltu i istakao da ta zemlja trenutno ima više radnih mesta nego radnika.

"Malta je trenutno najuspešnija država u Evropi, imaju previše radnih mesta i mnoge zemlje bi volele da imaju tu poziciju", dodao je Boli.