Požari na njivama, ratari pale strništa

Za paljenje žetvenih ostataka se uglavnom odlučuju oni koji žele da seju pšenicu ili koji nemaju kvalitetne i jake poljoprivredne mašine za predsetvenu pripremu zemljišta, kaže Dragan Jovanović iz sela Jaša Tomić.

"Najviše zbog mase, tuluzine. Ne može da se istanjira da bi se posejalo žito. Da se ore ne bi bilo problema, plug zaore, ali tanjirača ne može to da zatrpa", rekao je Jovanović.

Vatra nošena vetrom ne može da se kontroliše, pa se zapale često i okolne njive sa kojih nije skinut rod. Prethodnih dana je prišla i prvim kućama u selu Jaša Tomić, a to se događa skoro svake jeseni.

"Evo, ja držim farmu, pa je par puta gorelo oko mene. Nije bilo svejedno, došli su vatrogasci", priča Imre Horvat, poljoprivrednik iz Jaše Tomića.

Sem što je Zakonom zabranjeno, paljenje na njivama ne odobravaju ni poljoprivredni stručnjaci, jer se uništavaju hranljive materije koje mogu zemljištu da obezbede zaorani žetveni ostaci. Uništavaju se i mikroorganizmi u zemljištu.

"Zemljište je jedan živi sistem koji ima puno organizama, pre svega tu mislim na mikroorganizme, koji su spremni da svu tu organsku materiju tokom jeseni, zime, proleća, razgrade i da je vrate praktično u onaj oblik da biljkama bude pristupačno. Paljenjem mi uništavamo te mikroorganizme", objasnio je Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Vatrogasci Policijske uprave Zrenjanin imaju pune ruke posla – tokom septembra bilo je 175 intervencija na njivama, a samo u protekloj nedelji 55.

Podneta su dva prekršajna naloga zbog spaljivanja biljnih ostataka. Apeli da se ne pali ne pomažu, pa ni zaprećene kazne od 10.000 za fizička, do milion dinara za pravna lica.