Tkanje kao poslovna šansa, plasman najveća prepreka

U Staparu kod Sombora održana je četvrta tkačka kolonija na kojoj su žene iz više gradova Srbije učile tehnike tkanja staparskog ćilima. Iako je pored pirotskog, jedan od najprepoznatljivijih brendova naše zemlje, za kupovinu ćilima više su zainteresovani stranci, a njegov plasman najveća je prepreka ženama koje u tkanju vide poslovnu šansu.

Nekada je za nekoliko ćilima moglo da se kupi jutro zemlje, a sada to niko ne kupuje, kaže Smiljka Stajšić. Vunene strune izgubile su zlatni sjaj i zato što staparski ćilim danas ne možete da nađete u slobodnoj prodaji.

Ipak, postoje žene kojima je tkanje jedini izvor prihoda.

"Uz pomoć Etno mreže uspemo da prodamo naše proizvode. Uspemo nešto i kod nas na lokalu. Treba puno ljubavi da bi se ovo radilo, ali može da se živi", kaže Nela Pejčić iz Udruženja građana "Lenka" u Odžacima.

Nema mnogo onih koji poznaju ovu tehniku, a najmanje mesec dana potrebno je da se ćilim izradi. Cenu podiže i nedostatak materijala na domaćem tržištu.

"Mi više nemamo proizvodnju prediva. Propale su nam fabrike koje su se bavile izradom štofova, pa samim tim i repromaterijalom, tako da je uvozni materijal malo skuplji za naše tržiše", ističe Tatjana Vladković iz Sremskih Karlovaca.

Tehnika se obavezno prenosila na potomke i bila je obavezan deo štafira. Danas se u Staparu uči jednom godišnje, a modernim mladama staparski motivi nisu poznati.

"Teško je probiti se na tržištu u zemlji u kojoj nema para. Zato što je ručni rad nešto čemu posvetite mnogo vremena i zaista ima veliku vrednost, jer je mnogo sati utrošeno, a da ne pričam o ideji i dizajnu", navodi Marija Paunović Čontoš iz Beograda.

Nekada su svoje rukotvorine prodavale u prodavnicama Narodne radinosti koje su nestale sa tržišta, a tkalje bi uskoro mogle da dobiju novi prostor za prodaju.

"Cilj nam je da se uspostave reprezentativne etno glaerije u Beogradu i svim regionalnim centrima, gde bismo imali izložbene postavke ovakvih komada i prodajne. To bi bio kanal za prodaju turistima, strancima, svima koji vole našu tradiciju", rekla je Violeta Jovanović, izvršna dirktorka Naleda.

Ćilimi su skoro nestali iz Stapara, a umesto mladinih štafira, danas ih ima više u domovima van Srbije.

Pored stranaca najveći kupci su i pokrajinske i republičke institucije, jer kada je 2016. godine proglašen za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, Staparski ćilim je postao i obavezni poklon srpskih političara stranim diplomatama.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.