Kineska ekonomija, od Rusije do Afrike

Dok rat carinskim stopama između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ulazi u novu, još oštriju fazu od 24. septembra kad na snagu stupaju novi paket mera Vašingtona i protivmere Pekinga, međunarodni ekonomski faktori sa zebnjom iščekuju moguće posledice na svetsku trgovinu. Međunarodna trgovina je sektor izuzetno važan za Kinu, i mada najveći deo prometa ima sa Amerikom, tu su i druga tržišta.

Trgovinska saradnja Kine i Rusije samo u prvom tromesečju ove godine iznosila je 25 milijardi dolara, što je za 30 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, u kojoj je ukupna trgovinska razmena iznosila 84 milijarde dolara. Kina i Rusija su se dogovorile da postojeću trgovinsku razmenu udvostruče u naredne četiri godine.

Za Rusiju je širenje ekonomskih delatnosti u Aziji, a posebno u njenom istočnom delu izuzetno važno, jer im ova oblast pruža značajne mogućnosti za investicije i trgovinu.

Dok je Rusiji Kina zemlja sa kojom ima ubedljivo najveću trgovinsku razmenu, Kini su to Sjedinjene Države - i obrnuto. Promet je iz godine u godinu postajao sve veći, ali izgleda da je u trgovini Kina prolazila bolje od Amerike.

Zbog toga je Vašington pokrenuo ono što stručnjaci nazivaju "carinskim ratom", paketima tarifa na uvoz iz Kine, od kojih je najnovija vredna 200 milijardi dolara.

Takse i na toalet papir 

Novi paket uvoznih tarifa na robu iz Kine zahvata širok spektar proizvoda, bukvalno od toalet papira do najsavremenije kompjuterske i komunikacione tehnologije. Tu su i ručne torbe, pirinač, tekstil... Vašington objašnjava da je te mere trebalo doneti odavno.

"Prošle godine smo izgubili 375 milijardi dolara u trgovinskom deficitu, i više od 500 milijardi dolara gotovine. Ove tarife je trebalo da pre mnogo godina uvedu drugi predsednici, i sramota je što nije urađeno ranije", poručio je američki predsednik Donald Tramp.

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da novi potez Amerike neće biti štetan samo po Kinu.

"Trampova administracija sve više šteti globalnom trgovinskom sistemu, reformama Svetske trgovinske organizacije, svim onim stvarima važnim za ceo svet jer je trgovina ono što pokreće globalni ekonomski rast", objašnjava
Žu Min, dekan ekonomskog instituta u Pekingu.

Udar na svetsku ekonomiju 

Kad dođe do velikih promena i poremećaja u trgovnskoj razmeni ekonomskih džinova kao što su Kina i Amerika, posledice može da oseti i ceo svet.

"Mnoge japanske kompanije izvoze delove i komponente u Kinu, a odatle u Sjedinjene Države. U ovom času ne možemo da kažemo koliki će to ekonomski udarac napraviti, niti koje će indistrijske grane biti pogođene. Ali pažljvo ćemo pratiti uticaj ovih novih carina", napominje Hirošige Seko, ministar trgovine Japana.

"Prošle nedelje su berzantski indeksi bili pozitvni. Ove nedelje se raspoloženje menja jer je Tramp ponovo promenio mišljenje i uveo nove tarife od 200 milijardi dolara. Svake nedelje nam prirede nešto novo, i počinje da nas nervira", navodi objašnjava analitičar Frankfurtske berze Robert Halver.

Kina je najavila uzvratne mere, dodatnim taksama na uvoznu robu iz Amerike u vrednosti od 60 milijardi dolara. Zanimljivo je kako Kina gleda na rat uvoznim tarifama i domaće tržište.

"Najbolji način da rešavamo ove probleme je da dobro vodimo ekonomiju unutar Kine. Da spoljni pritisak pretvorimo u motiv za reforme i nova polja. Ubeđen sam da naše aktivno otvaranje nije samo strateška opcija za razvoj Kine, već i pruža priliku mnogim drugim zemljama", smatra Vang Jiming iz nacionalnog istraživačkog centra Kine.

Devedeset jedan projekat u 36 zemalja Afrike

Upravo u tom svetlu treba posmatrati novo veliko tržište za kineska ulaganja proteklih 10 godina – Afriku.

Samo prošle godine Kina je u Africi izdala kredite od 100 milijardi dolara, u državama poput Egipta, Nigerije, Alžira, Južnoafričke republike, Etiopije, Kameruna, Čada i mnogih drugih. Investirali su u 91 projekat u 36 zemalja Afrike, i više od 100 industrijskih zona.

Afrički ekonomski stručnjaci ocenjuju da su kineske investicije u Afriku stvorile uslove da kontinent u narednoj deceniji postane novi potencijalni globalni poligon za proizvodnju. 

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 20. sep 2018, 06:40) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

"Tarife" su carine

 Kada Amerikanci carine robu proizvedenu u Kini poskupljuju proizvode americkih kompanija koje posluju u Kini koristeci jeftiniju radnu sangu. Racun plate americki potrosaci. Bilo sta da urade, gube. Bice to veoma bolan proces napustanja monetarne politike uz pomoc koje su dominirali svetom stampajuci bonove bez pokrica. Nedavno je Epl otkupio od investitora sopstvene akcije za sto milijardi dolara. To pokazuje da sada vestacki odrzavaju naduvanu vrednost akcija na berzi.

(četvrtak, 20. sep 2018, 05:24) - anonymous [neregistrovani]

Mislim

Neki dogovor Amerike i Kine mora da se dogodi u roku od dva-tri dana. Tako mirishe. Sankcije mogu upropastiti samo neke male drzave a velike se moraju dogovarati. Naravno, ako se nastavi trgovinski rat izmedju velikih onda nikome u svetu nece biti dobro, ni oni koji sankcionisu ni onim koji su sankcionisani.