Obavezno članstvo u PKS, članirana za neke i više od dva miliona dinara

U PKS navode da imaju 328.000 članova što je, tvrde, tek tri odsto više nego kada članstvo nije bilo obavezno i da je naplata članarine viša od 70 odsto. A za one koji je ne plaćaju, kažu, za sada nije bilo sankcija.

Iako Ustav garantuje pravo da se ostane izvan svakog udruženja, od početka prošle godine, hteli to ili ne, svi registrovani privrednici su članovi Privredne komore Srbije, a to je odredio Zakon.

"Svako nametanje članstva i uopšte namet nosi sa sobom jednu negativnu konotaciju, sporna je infrastruktura koja komorske organe povezuje sa svojom bazom - privredom, a takođe i načini za utvrđivanje članarine", kaže Dragan Ranisavljević iz kompanije "Gomeks".

Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti ističe da se kao parametar za obračun članarina ne uzima profit, nego neki drugi parametri.

"Uzimaju se neki drugi parametri koji nemaju veze - ili broj zaposlenih u preduzeću ili prihod, ali naglašavam prihod, ne profit, znači ako imamo prihod od četiri milijarde evra, a rashod od pet milijardi evra, to i dalje podrazumeva da preduzeće ekonomski prilično loše stoji", objašnjava Manojlović. 

Takav način utvrđivanja visine članarine ozbiljno narušava uslove poslovanja u Srbiji, upozoravali su i u Udruženju naftnih kompanija.

"U istu kategoriju svrstani su svi proizvođači i veleprodavci derivata nafte, među kojima je i do nekoliko hiljada puta razlika u obimu poslovnih aktivnosti i ukupnom prihodu", navodi se u saopštenju Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Ipak, u Privrednoj komori Srbije tvrde da su se o kriterijumima za obračunavanje članarine pitali privrednici.

"Članarinu pod broj jedan donosi ko, predstavnici privrede, mi smo stručna služba, mi negde asistiramo u svemu. Cela mreža je komunicirana, ceo region, svi članovi Privredne komore Srbije jesu bili u prilici i jesu učestvovali u otvorenoj diskusiji", napominje Miloš Jelić iz PKS.

U Udruženju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti kažu da su podneli inicijative Ustavnom sudu da oceni Odluke Privredne komore Srbije o finasiranju i članarinama za ovu i prošlu godinu.

"Prema trenutnoj odluci, najveća članarina koju plaćaju određene firme jeste 25.000 evra godišnje. Privredna komora jedino može da dobije ako pruži neku uslugu privredi i ako privreda proceni da joj ta usluga treba, a ne da vi unapred plaćate članarinu i da se te članarine troše na skupa putovanja, egzotične sajmove, dnevnice", kaže Manojlović. 

U Privrednoj komori Srbije odbacuju te navode i ističu da su prošle godine smanjili zarade zaposlenih za 10 odsto. Kažu da je njihov prošlogodišnji bilans uspeha neuporediv sa onim iz 2016. jer uključuje i 17 regionalnih komora.

Na pitanje gde ide novac od članarine i gde se ulaže, u PKS kažu - onako kako privreda postavi kroz finansijske planove i donese odluke.

"Nesporno je da su tu i troškovi zarada, materijalni troškovi, za aktivnosti promocije, dakle sajmovi, poslovi vezani za edukaciju, podršku biznisu kroz razvoj novih usluga", ističe Jelić. 

U Ministarstvu privrede nismo dobili odgovor na pitanje zašto se i dalje plaća članarina uprkos obećanju da će biti obavezna samo 2017.